Aktivnosti

Osijek, 13. april 2015. godine

UEAPME - GTF - UPV

 

IMG 2039smallDana 13. aprila ove godine, rukovodstvo UPV je prisustvovalo sastanku u Osijeku sa temom: Preduzetništvo žena JI Evrope.

Organizator sastanka je bio GTF - Gender Task Force - Regionalni centar  jugoistočne Evrope za ravnopravnost polova sa sedištem u Zagrebu.

Gost skupa je bila gđa Gunilla Almgren, predsednica Unije preduzetnika, malih i srednjih preduzeća Evrope i Unije poslodavaca (MSP) Švedske koja je predstavila iskustva u održivosti i razvoju ženskog preduzetništva u okviru EU. Dogovoren je dalji nastavak saradnje na temu podsticanja ženskog preduzetništva kao i razvoj zajedničkih projekata…

 

 

BSC i UPV - Prvi seminar

Održana prva radionica u okviru sektora za preduzetništvo Unije poslodavaca Vojvodine

 

IMG 1962smallObaveštavamo preduzetnike da je Unija poslodavaca Vojvodine  dogovorila saradnju sa BSC – Informativnim centrom za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju povodom održavanja seminara za preduzetnike po najpovoljnijm uslovima.

 

Dana 09. – 10. mart 2015. godine  u prostorijama BSC (zgrada Dnevnika, 10.sprat) održan je prvi u planiranoj saradnji - dvodnevni edukativni seminar na temu UPRAVLJANJE OTPADOM, namenjen svim preduzetnicima za upoznavanje obaveznih mera u postupku sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada. Tokom seminara, preduzetnici su bili upoznati sa  osnovnim terminima iz ove oblasti, planiranju i organizaciji upravljanja otpadom, zakonskom regulativnom, tj. odgovornostima i obavezama kao i svim potrebnim obrascima značajnim za poslovanje i načinom njihovog popunjavanja. Učesnici su dobili materijal u štampanoj formi, a nakon položenog testa  i sertifikat o pohađanju kursa.Članovi UPV su imali mogućnost da pohađaju seminar oslobođeni  kotizacije.

Predavač je bila Biljana Bogdanović, dipl.tehnolog, direktor kvaliteta u vojvođanskoj proizvađačkoj kompaniji, i auditor – eksterni ocenjivač menadžment Sistema (ISO 9001, ISO 14001, HACCP, FSSC 22000, OHSAS 18000).

O temi i terminu narednih radionica, bićete blagovremeno obaveštavani.

 

Novi Sad, 6. novembar 2014.

SASTANAK ODBORA ZA PRIVREDU SKUPŠTINE APV I UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE


Untitled-smallOdbor za privredu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine razgovarao je sa predstavnicima Unije poslodavaca Vojvodine o mogućnostima zajedničkog delovanja i iniciranja mera za unapređenje privrednog ambijenta.
Inicijativa za održavanjem sednice posvećene uspostavljanju saradnje Odbora i Unije pokrenuta je nakon razgovora predstavnika Unije poslodavaca Vojvodine sa predsednikom i potpredsednicima pokrajinske Skupštine. Današnjoj sednici Odvora su prisustvovali i Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Aniko Muškinja Hajnrih, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Članovi pokrajinske Unije poslodavaca koja je sastavni deo te organizacije na nivou Republike, predstavili su Odboru svoje ciljeve i način rada i upoznali ih sa osnovnim zahtevima i predlogom mera za poboljšanje privrednog ambijenta.
U razgovoru je konstatovano da je privreda u teškoj situaciji i da treba podržati sadašnje mere njenog oporavka, pre svega one u domenu restrukturiranja preduzeća i ostvarivanja ušteda u javnom sektoru, ali i da se postojeće mere moraju nadograditi dodatnim, kako bi se postigao željeni efekat, a to je stvaranje povoljnog privrednog ambijenta i veća zaposlenost.
U tom smislu, predstavnici Unije poslodavaca Vojvodine ukazali su na  potrebu hitne promene kako su se izrazili „sadašnjeg sistema visokih kamata, nerealnog kursa, visokih poreza i hroničnog nedostatka domaće proizvodnje, što sve zajedno svakodnevno ozbiljno narušava privredu“.
„Naša ideja je da zajednički radimo na stvaranju sistema realnih kamata, realnog kursa i poreskog sistema i da se objedinjimo oko sprečavanja daljeg urušavanja domaće proizvodnje i privrede, jer to odgovara samo špekulantima i različitim lobijima a državi preti da izazove bankrot“, naveli su privrednici.
U diskusiji je pohvaljen Akcioni plan za oporavak privrede koji je donet na nivou pokrajine, ali je ukazano na potrebu njegove intenzivnije implementacije. Takođe, pozitivno je ocenjeno postojanje dijaloga između poslodavaca, sindikata i izvršne vlasti u pokrajini i pohvaljen je rad Socijalno - ekonomskog saveta AP Vojvodine.
Konstatovano je da su nadležnosti autonomne pokrajine u ovoj oblasti veoma male, ali da i pored toga postoje mehanizmi za zajedničko iniciranje predloga rešenja.
Untitled - 2smallJedna od mogućnosti na koju su ukazali članovi Odbora i Pokrajinski zaštitnik građana jeste da Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine ima pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na današnjoj sednici je dogovoreno da se za naredni period u cilju zajedničkog delovanja na unapređenju privrednog ambijenta, pripreme konkretni predlozi i obezbede adekvatne informacije o stanju privrede u Vojvodini, kako po njenim granama tako i u celini. Kao jedna od mogućih zajedničkih aktivnosti, biće razmotrena i organizacija zajedničkog sastanka sa privrednicima jedne od najrazvijenijih nemačkih pokrajina Baden Virtemberga, u cilju edukacije i unapređenja saradnje koju AP Vojvodina ima sa tom pokrajinom.    

Preuzeto sa: www.skupstinavojvodine.gov.rs     

 

 

 

UPV I EBRD

Projekat „PODRŠKA RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U SRBIJI“

 

IMG 1389smallProjekat sprovodi Evropska banka za obnovu i razvoj – Small Business Support. Unija poslodavaca organizovala je za svoje članove prezentacije u Rumi, Novom Sadu i Baču.

Projekat je finansiran od strane Evropske unije sa 3.5 miliona evra, sprovodi se uz podršku Ministarstva privrede. Program će za 240 preduzeća obezbediti potrebne tehnike, veštine i know-how kako bi bila inovativna, privukla finansijere, stekla odgovarajuće ekspertize i postala poslovni lideri, povećavajući konkurentnost i produktivnost privatnog sektora u Srbiji.
Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBRD) pomaže malim i srednjim preduzećima da se poslovno razvijaju i rastu, postajući na taj način osnovni pokretači lokalnih privreda i regiona. Uz pomoć SBS programa za podršku malim i srednjim preduzećima, EBRD povezuje preduzeća sa domaćim konsultantima i međunarodnim savetnicima koji mogu pružiti podršku unapređenju širokog spektra njihovih poslovnih aktivnosti. Od najmanjih preduzeća koja streme napretku do velikih kompanija, SBS svim preduzećima omogućava pristup domaćim i međunarodnim ekspertima, postavljajući osnove za inovativno i održivo poslovanje.

U Srbiji, SBS je podržao više od 500 preduzeća od 2001. godine, pomažući im da se razviju i postanu konkurentnija.

IMG 1394small  IMG 1461small

 

 

Novi Sad, 08. oktobar 2014

„BOLJI USLOVI ZA ZAPOŠLJAVANJE MLADIH-ULOGA I ZNAČAJ UČENIČKE I STRUČNE PRAKSE“

 

IMG 1308smallUnija poslodavaca Vojvodine organizovala je okrugli sto - prezentaciju istraživanja Unije poslodavaca Srbije o stručnoj i učeničkoj praksi mladih. Unija poslodavaca Srbije je uz podršku Solidar Swiss Labour Assistance, realizovala istraživanje kod poslodavaca u čijem fokusu su modeli i načini  sticanja praktičnih znanja i veština kod poslodavaca i uticaj prakse na zapošljivost mladih.

Mladi u Srbiji su nezaposleni, a njihova zapošljivost u direktnoj je vezi sa kvalifikacijama i praktičnim znanjima koja poseduju.  Neusklađenost znanja koja se steknu tokom formalnog obrazovanja i znanja koja poslodavci očekuju, jeste izazov koji je prepoznat i kome se pristupa sa posebnom pažnjom uz preporuku o neophodnosti dijaloga obrazovnih institucija i privrede.

Istraživali smo,  kroz sagledavanje mogućnosti i načina organizovanja učeničke i stručne prakse u malim i srednjim preduzećima,  koliko su poslodavci spremni  da stvore nove mogućnosti za mlade, kao i na koji način  da mladi postanu atraktivnija opcija za poslodavce.  Kakvo značenje za mlade ima praksa u realnom sektoru? Šta za poslodavce znači „dobra praksa“? Kako je ocenjena saradnja obrazovnih institucija i privrede? Kako su ocenjene mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka mladima?

 

86% mladih u Srbiji bez praktičnih znanja

 

IMG 1315smallStatus i položaj mladih u Srbiji spada u kategoriju izazova za koje još uvek nema pravog rešenja. Iz godine u godinu susrećemo se sa statistikom koja i dalje potvrđuje da je svaka druga mlada osoba  bez posla. Bez obzira na to što je ovaj problem očigledan i što se o njemu dosta govori, konkretnih preduzetih mera nema.

U poslednja dva istraživanja koja je sprovela Unija poslodavaca Srbije tokom 2012. godine „Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica“  i 2013. godine „Bolji uslovi za zapošljavanje mladih“ uz podršku Solidar Swiss Labour Assistance, prepoznati su i potvrđeni  glavni razlozi lošeg položaja mladih koje treba tražiti najpre u  sistemu formalnog obrazovanja, politici zapošljavanja koja je usmerena ka mladima kao i u privrednom, ekonomskom i političkom okruženju.

U opisu navedenih ključnih pitanja koji utiču na  visoku nezaposlenost mladih posebno je naglašen nesklad koji postoji između znanja koja mladi steknu tokom formalnog obrazovanja  i znanja i  veština koja poslodavci  očekuju.

Postavlja se pitanje koji je efekat školovanja, odnosno šta naša deca uče i koliko dobro nauče ono što im je potrebno za život.

Naše istraživanje je pokazalo da se u formalnom sistemu usvajaju teorijska znanja i svega 4,12% mladih smatra da poseduje znanja i veštine za realan posao, a 86% mladih se izjasnilo da ne poseduje praktična znanja.

Anketirano je ukupno 228 poslodavaca uglavnom malih i srednjih preduzeća.

Oko 66% poslodavaca je organizovalo neki vid stručne prakse u prethodnim godinama i decenijama, što opovrgava često iznošen stav pojedinih institucija nadležnih za obrazovanje i praćenje problematike na tržištu rada, da su poslodavci nezainteresovani za organizovnje stručne prakse.

Poslodavci su najčešće organizovali stručnu praksu za obavljanje administrativnih poslova, što je na prvi pogled suprotno očekivanjima da je stručna praksa najpotrebnija za zanimanja u proizvodnji (rad na mašinama, s opremom i alatima) ili u komercijali od koje zavisi prodor kompanije na tržište, tj. plasman roba i usluga.

Nažalost, ovakvi rezultati u 152 anketirana preduzeća koja su realizovala stručnu praksu za mlade svedoči o tome da se firme u Srbiji u daleko većem obimu bave administrativnim i birokratskim procedurama nego sopstvenim planiranjem, proizvodnjom i razvojem.

Kupovna moć u Srbiji je u periodu 2009-2013. godina opala za čitavih 38,5% i sve je teže plasirati proizvode i usluge. Komercijalisti spadaju u najtraženija zanimanja, ali je činjenica da oni i najčešće ostaju bez posla ili prelaze iz jedne u drugu firmu, jer su njihovi ugovori o radu pretežno vezani za ostvareni učinak.

41,8 odsto poslodavaca obučava mlade do godinu ili više od godinu dana. Stručna praksa u preduzećima relativno dugo traje i  kratke „ad hoc” obuke očigledno ne daju željene rezultate.

IMG 1320smallIstraživanje je pokazalo da poslodavci smatraju da polaznicima stručnih praksi najviše nedostaje praktično predznanje o prirodi posla, konkretne veštine za njegovo obavljanje i znanje o organizaciji posla u praksi. Upravo sve ono što se ne može steći u školskim klupama. S druge strane, kod polaznika stručnih praksi poslodavci su najbolje ocenili upućenost u timski rad i teoretsko predznanje, a zatim slede komunikacijske veštine i odgovornost u obavljanju posla.

Dobijeni rezultati ilustriju da odgovornost prema poslu i nivo komunikacije nisu nešto što najviše smeta poslodavcima u Srbiji, ali do izvesne mere ipak mora da zabrine činjenica da npr. 37.4% poslodavaca smatra pohađaoce stručnih praksi neodgovornima, dok je ovakva ocena u zemljama Evropske unije na nivou ispod 15% (izvori EUROSTAT i EERI), kada se pogleda odgovornost prema poslu mlađih od 30 godina. Takođe, i 35 odsto negativne ocene za nivo komunikacijskih veština nije pohvalno, kada se uzme da je u evropskim razmerama između 16 i 22 odsto poslodavaca nezadovoljno razvijenošću komunikacijskih sposobnosti kod svojih mladih uposlenika. To znači da obrazovni sistem sem stvaranja mogućnosti za više prakse u privredi, mora da radi na podizanju nivoa komunikacije i svesti o odgovornom pristupu poslu.

Najveći broj poslodavaca koji do sada nisu realizovali stručnu praksu za mlade to nije učinio jer im je nedostajalo sredstava da plate mentore ili svoje zaposlene za sprovođenje obuke. Poslodavci su ocenili da je u prostorijima i uopšte okvirima u kojima svakodnevno funkcioniše njihovo preduzeće teško organizovati stručnu praksu s mladim ljudima ukoliko ne postoji osoba zadužena da ih pažljivo prati.

Da bi se u preduzećima širom naše zemlje organizovala praksa na najvišem nivou neophodno je ono što su poslodavci naveli kao drugu najveću prepreku uspešnom organizovanju stručne prakse – nadoknaditi izostanak komunikacije i saradnje sa srednjim stručnim školama i fakultetima. Gotovo svaki drugi poslodavac kod koga nije bilo stručne prakse za mlade naveo je ovo kao teškoću koju svakako treba prevazići.

95% poslodavaca bi organizovalo praktičnu obuku uz finansijsku podršku. Poslodavci su naveli da bi im ta sredstva poslužila da stimulišu svoje zaposlene da ulože napor da kvalitetno obuče mlade na praksi, da organizuju bolje svoj prostor i nabave kvalitetniju opremu za održavanje stručnih praksi, da pojačaju mere bezbednost i zdravlja na radu, da finansijski delimično ili potpuno pokriju pad učinka svojih zaposlenih koji obučavaju mlade, da obezbede mašine, opremu i alate za trening centar, da pokriju troškova prevoza i druge organizacione troškove za polaznike praksi na terenu i zaposlene koji bi imali obavezu da vrše terenske obuke.

Preko 70% poslodavaca je pokazalo spremnost da u okviru sopstvenih kapaciteta ili zajedno s drugim poslodavcima iz iste ili srodnih delatnosti, a u saradnji sa lokalnim srednjim stručnim školama i fakultetima, oforme specijalizovani edukacioni centar ili radionicu u kojoj bi srednjoškolci i studenti imali praktičnu nastavu.

Preuzeto sa: www.poslodavci.org.rs

 

 

Najave događaja