STAV ČLANOVA UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE NA PROGRAM PODRŠKE PRIVREDI

VLADE RS U CILJU SMANJENJA NEGATIVNIH EFEKATA

PROUZROKOVANIH PANDEMIJOM VIRUSA COVID-19

* ZAKLJUČCI SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE ODRŽANE 28. APRILA 2020. *

U prethodnim nedeljama pružana je pomoć i prikupljane su informacije i stavovi od naših članova na Paket mera Vlade RS koje se tiču pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

Sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako jesu delatnosti kojima je zabranjen rad – tu pre svega spadaju privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva što naravno ima i značajne lančane posledice (zbog ove zabrane, posledice osećaju i njihovi dobavljači zbog prekida lanaca snabdevanja). Pored ovog sektora, tu je i sektor turizma zajedno sa pratećim delatnostima (turističke agencije) kao i zanatlije (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari itd.) i mnoge uslužne delatnosti.

Pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti transporta robe i prevoza putnika, građevinarstva, marketinga, tekstila i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti smanjili čak za 80% a neki i do 100%.

Nažalost, rezultati istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati, a druga činjenica je da privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama, pa su im predviđanja da će moći u ovakvoj situaciji da finansiraju obaveze najduže još 2 meseca.

Veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom su u prethodnom periodu zaustavili proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina odnosno zbog zdravlja i bezbednosti radnika.

Pozitivno je što je Narodna banka Srbije brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu jer su krediti privrednicima, ali i građanima veliki teret pogotovo u ovakvim kriznim situacijama. I dalje stoji dilema da li je trebalo više podržati sektore koji su ugroženiji od drugih, ali smatramo da je tu najveća uloga lokalnih samouprava da procene situaciju na svom terenu i blagovremeno reaguju na dopunu mera.

Najčešći predlozi članova UPV za izmenama mera u okviru Programa podrške privredi Vlade R. Srbije su sledeći:

– Povodom obaveze zadržavanja radnika do 31.10.2020 godine kao uslova za korišćenje pomoći države

Pojedinim poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate minimalne neto zarade tri meseca i odlaganje poreza i doprinosa, ali je veliki broj i onih koji su rezervisani u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera, jer do donošenja Uredbe nije spominjano da poslodavci moraju radnike zadržati na minimalnih 90% tri meseca nakon poslednje uplate, odnosno do 31.10.2020. Privredni subjekti su svesni toga da je očuvanje radnika prioritet i mnogi su čak odlučili da se zaduže za plaćanje plata i doprinosa za radnike koji ne rade. Čuvajući radnike između ostalog poslodavci čuvaju i potencijal za nastavak rada posle vanredne situacije. Ističemo da naše ankete pokazuju da donete ekonomske mere od strane Vlade Srbije nisu dovoljne malim firmama koje imaju veliki rizik u daljem poslovanju u pogledu finansiranja svih obaveza.

U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem u sektoru MSP je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi…). Od toga nas država nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, tako je nešto nemoguće.

To se pre svega odnosi na privredne subjekte kojima je za vreme vanrednog stanja zabranjen rad i koji se bore za puku egzistenciju. Obaveza zadržavanja radnika do kraja oktobra i plaćanje (odloženo) poreza i doprinosa za te kategorije predstavlja vrlo ozbiljan teret. Analizirajući odgovore firmi članica u vezi sa ovom krizom (firme do 20 zaposlenih, koje rade, ali sa smanjenim kapacitetom) možemo zaključiti da je veliki broj manjih firmi u mogućnosti da podnese „svoj deo žrtve“ kroz poreze i doprinose, ali čak ni oni ne mogu garantovati zadržavanje svih radnika jer ne mogu isplanirati poslovanje nakon ovog vanrednog stanja. Veliki problem predstavlja to što niko ne zna koliko će trajati pandemija, smanjena ekonomska aktivnost i vanredna situacija. Prema prognozama stručnjaka biće potreban dugačak period za vraćanje privrednih tokova na nivo od pre vanrednog stanja, a izgubljenu dobit privrednim subjektima niko neće moći da nadoknadi.

Iz gore navedenih razloga, mišljenja smo da je potrebno ukinuti obavezu zadržavanja radnika tri meseca nakon poslednje uplate pomoći od strane države.

Bitno je napomenuti da je razmišljanje pojedinih firmi potpuna obustava rada i zatvaranje firmi. Takav čin će direktno uticati na budžet Republike Srbije jer će radnici podneti zahtev za isplatu materijalne pomoći. Relaksaniji uslovi korišćenja subvencija će podsticati privredu da uđu u program ekonomske podrške i da se bore za opstanak i razvoj firmi u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja i krize izazvane virusom Covid 19.

– Povodom tumačenja obaveza o zabrani smanjenja broja zaposlenih za 10% kao uslova za korišćenje mera države

Pre donošenja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled zarazne bolesti COVID-19, Unija poslodavaca Srbije je naročito skrenula pažnju da bi trebalo voditi računa o odredbama Zakona o radu (koje nisu stavljene van snage u toku vanrednog stanja), na osnovu kojih je propisano da nije svako smanjenje broja zaposlenih nastalo voljom poslodavca, odnosno da postoje razlozi za prestanak radnog odnosa na koje poslodavac nije mogao da utiče, kao što su: otkaz ugovora od strane zaposlenog, raskid radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina, sporazumni raskid na zahtev zaposlenog, odlazak u penziju…

Iz navedenih razloga, ovakav poslodavac, njegovo poslovanje i ostali zaposleni, ne bi trebali da budu diskriminisani i izuzeti iz primene mera, a oni jesu zbog toga što Uredbom nisu obuhvaćeni gore pomenuti izuzeci.

-Nemogućnost isplate dividende

Privredna društva koja se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, ne mogu isplaćivati dividendu, odnosno dobit, u novcu do kraja 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ali ako to urade gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sa svim negativnim posledicama koje to nosi sa sobom.

Smatramo da ovo nije dobro rešenje i da će negativno uticati na razvoj firmi i investicije što je u ovom periodu više nego poželjno.

-Isplata pomoći punoletnim građanima

U vezi sa odlukom Republike Srbije da svim punoletnim građanima isplati pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nakon okončanja vanrednog stanja smatramo da zbog pitanja efektivnosti ovakve akcije posebno u njenom uticaju po domaću privredu, bilo bi bolje da se svakom punoletnom građaninu daju odgovarajući vaučeri u adekvatnoj formi, u vrednosti od 100 evra, ali sa kojima bi isključivo mogli da se plate poizvodi domaćeg porekla, odnosno usluge pružene od strane domaćih firmi.

Na ovaj način bismo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca, odnosno naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi koje su i punile budžet, naravno uz obezbeđen povrat 20% PDV-a u državnu kasu.

–Pomoć privredi od strane lokalnih samouprava

Svesni smo toga da primena paketa mera Vlade Republike Srbije za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja prouzrokuje veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava, ali ujedno smatramo da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema.

Podrška privredi, koja puni budžet lokalnih samouprava kroz poreze i doprinose može biti dobra odluka i ovom prilikom ističemo primer opštine Ruma koja je izdvojila više od 20 miliona dinara kao meru podrške malim i srednjim preduzećima u rumskoj opštini, na koju će pravo imati 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa kovidom 19. Među njima je najviše frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana.

Međutim, redovno ispunjavanje obaveza – svih računa javnim, komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi se očekuje od svih privrednika, ali na žalost to je za veliki broj firmi teško ostvarljivo. Smatramo da bi lokalne samouprave trebalo da reaguju i oslobode privredu ovih obaveza u skladu sa privrednom situacijom u svojoj sredini.

Tu imamo primer Grada Novog Sada koji je napravio ustupke za zakup poslovnog prostora i sigurno će pomoći privrednicima koji su u takvom zakupu, ali svi ostali računi su tu…

Verujemo da kvalitetnim rebalansom budžeta i druge lokalne samouprave mogu obezbediti finansijska sredstva kao pomoć najugroženijim privrednim granama.

Unija poslodavaca Vojvodine je socijalni partner vlastima i potrebno je da se naš glas čuje. Želimo da argumentovano razgovaramo i smatramo neophodnim da zajednički, mi, vlast i sindikati, na svim nivoima, više razgovaramo i zajednički donosimo odluke u ovo vreme, tj. više nego ikada je potreban pravi i suštinski socijalni dijalog.

Upravni odbor Unije poslodavaca Vojvodine

Novi Sad, 28. april 2020. godine