Uprava-za-trezor-LOGO-e1589375399756.png

13/05/2020

Pravo na 100 evra pomoći iz Paketa mera ima oko 5,5 miliona građana Srbije.

Ministarstvo finansija omogućiće svim građanima koji imaju pravo na ovaj iznos, i žele da novac dobiju, da se za njega prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezor, ili putem telefona.

Broj telefona biće objavljen pred 15. maj kada počinje da radi kontakt centar.

Prilikom poziva ili on-lajn prijave biće neophodno da ostavite ime i prezime, broj lične karte i matični broj, kao i ime banke u kojoj već imate račun, ili u kojoj želite da vam namenski račun bude otvoren. On-line prijava može se izvršiti putem LINKA

Detaljnije informacije sadrži UREDBA o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije

logo1-e1588856968559.jpg

07/05/2020

Na osnovu člana 105. stav 2. tačka 2. i člana 200. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja, održanoj 6. maja 2020. godine, donela je ODLUKU O UKIDANJU VANREDNOG STANJA:

ODLUKA O UKIDANJU VANREDNOG STANJA

Odluka je objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 65/2020 od 6.5.2020. godine, kada je i stupila na snagu.

  1. Ukida se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, proglašeno 15. marta 2020. godine.
  1. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

U Beogradu, 6. maja 2020. godine

Narodna skupština Republike Srbije

Predsednik,

Maja Gojković, s.r.

vlada-vesti.jpg

07/05/2020

ZAKON

 

o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila

“Službeni glasnik RS”, broj 65 od 6. maja 2020.

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se važenje uredaba koje je Vlada, uz supotpis predsednika Republike, donela za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine i koje je Narodna skupština potvrdila Zakonom o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, broj 62/20).

Član 2.

Danom ukidanja vanrednog stanja prestaju da važe sledeće uredbe:

1) Uredba o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, br. 31/20, 36/20, 38/20, 39/20, 43/20, 47/20, 49/20, 53/20, 56/20, 57/20, 58/20 i 60/20);

2) Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 31/20);

3) Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

4) Uredba o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

5) Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

6) Uredba o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, br. 40/20, 43/20, 48/20 i 59/20);

7) Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 41/20);

8) Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 49/20);

9) Uredba o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i davanjem garancija Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 52/20);

10) Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

11) Uredba o ispravama koje moraju da prate robu u prevozu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/20).

Na učinioce prekršaja propisanih uredbama iz stava 1. ovog člana učinjenih za vreme vanrednog stanja primenjivaće se odredbe tih uredaba i nakon ukidanja vanrednog stanja.

Član 3.

Do stupanja na snagu odgovarajućih zakona, nastavljaju da važe odredbe sledećih uredaba:

1) Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/20 i 43/20);

2) Uredba o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita („Službeni glasnik RSˮ, broj 42/20);

3) Uredba o pomeranju rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 47/20);

4) Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

5) Uredba o pomeranju roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

6) Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 60/20);

7) Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 57/20);

8) Uredba o merama u drumskom saobraćaju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/20);

9) Uredba o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

10) Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

11) Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

12) Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

13) Uredba o izmeni opštih prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja štetnih posledica usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20);

14) Uredba o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20);

15) Uredba o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20).

Član 4.

 

Nadležne izborne komisije doneće 11. maja 2020. godine rešenja o nastavljanju sprovođenja izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora za narodne poslanike, poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornike skupština opština i gradova. Zadužuju se nadležne izborne komisije da obezbede i čuvaju postojeću izbornu dokumentaciju do nastavka sprovođenja izbornih radnji i izbora i da utvrde nove rokove za vršenje izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora u skladu sa vremenom nastavka sprovođenja izbornih radnji.

Sve do sada preduzete izborne radnje u postupku sprovođenja izbora iz stava 1. ovog člana ostaju na pravnoj snazi, uključujući i one koje se odnose na potpise birača o podršci određenoj izbornoj listi koji su overeni pre donošenja rešenja o nastavljanju izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora iz stava 1. ovog člana.

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

UPV-novo-vesti.jpg

07/05/2020

STAV ČLANOVA UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE NA PROGRAM PODRŠKE PRIVREDI

VLADE RS U CILJU SMANJENJA NEGATIVNIH EFEKATA

PROUZROKOVANIH PANDEMIJOM VIRUSA COVID-19

* ZAKLJUČCI SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE ODRŽANE 28. APRILA 2020. *

U prethodnim nedeljama pružana je pomoć i prikupljane su informacije i stavovi od naših članova na Paket mera Vlade RS koje se tiču pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

Sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako jesu delatnosti kojima je zabranjen rad – tu pre svega spadaju privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva što naravno ima i značajne lančane posledice (zbog ove zabrane, posledice osećaju i njihovi dobavljači zbog prekida lanaca snabdevanja). Pored ovog sektora, tu je i sektor turizma zajedno sa pratećim delatnostima (turističke agencije) kao i zanatlije (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari itd.) i mnoge uslužne delatnosti.

Pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti transporta robe i prevoza putnika, građevinarstva, marketinga, tekstila i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti smanjili čak za 80% a neki i do 100%.

Nažalost, rezultati istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati, a druga činjenica je da privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama, pa su im predviđanja da će moći u ovakvoj situaciji da finansiraju obaveze najduže još 2 meseca.

Veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom su u prethodnom periodu zaustavili proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina odnosno zbog zdravlja i bezbednosti radnika.

Pozitivno je što je Narodna banka Srbije brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu jer su krediti privrednicima, ali i građanima veliki teret pogotovo u ovakvim kriznim situacijama. I dalje stoji dilema da li je trebalo više podržati sektore koji su ugroženiji od drugih, ali smatramo da je tu najveća uloga lokalnih samouprava da procene situaciju na svom terenu i blagovremeno reaguju na dopunu mera.

Najčešći predlozi članova UPV za izmenama mera u okviru Programa podrške privredi Vlade R. Srbije su sledeći:

– Povodom obaveze zadržavanja radnika do 31.10.2020 godine kao uslova za korišćenje pomoći države

Pojedinim poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate minimalne neto zarade tri meseca i odlaganje poreza i doprinosa, ali je veliki broj i onih koji su rezervisani u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera, jer do donošenja Uredbe nije spominjano da poslodavci moraju radnike zadržati na minimalnih 90% tri meseca nakon poslednje uplate, odnosno do 31.10.2020. Privredni subjekti su svesni toga da je očuvanje radnika prioritet i mnogi su čak odlučili da se zaduže za plaćanje plata i doprinosa za radnike koji ne rade. Čuvajući radnike između ostalog poslodavci čuvaju i potencijal za nastavak rada posle vanredne situacije. Ističemo da naše ankete pokazuju da donete ekonomske mere od strane Vlade Srbije nisu dovoljne malim firmama koje imaju veliki rizik u daljem poslovanju u pogledu finansiranja svih obaveza.

U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem u sektoru MSP je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi…). Od toga nas država nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, tako je nešto nemoguće.

To se pre svega odnosi na privredne subjekte kojima je za vreme vanrednog stanja zabranjen rad i koji se bore za puku egzistenciju. Obaveza zadržavanja radnika do kraja oktobra i plaćanje (odloženo) poreza i doprinosa za te kategorije predstavlja vrlo ozbiljan teret. Analizirajući odgovore firmi članica u vezi sa ovom krizom (firme do 20 zaposlenih, koje rade, ali sa smanjenim kapacitetom) možemo zaključiti da je veliki broj manjih firmi u mogućnosti da podnese „svoj deo žrtve“ kroz poreze i doprinose, ali čak ni oni ne mogu garantovati zadržavanje svih radnika jer ne mogu isplanirati poslovanje nakon ovog vanrednog stanja. Veliki problem predstavlja to što niko ne zna koliko će trajati pandemija, smanjena ekonomska aktivnost i vanredna situacija. Prema prognozama stručnjaka biće potreban dugačak period za vraćanje privrednih tokova na nivo od pre vanrednog stanja, a izgubljenu dobit privrednim subjektima niko neće moći da nadoknadi.

Iz gore navedenih razloga, mišljenja smo da je potrebno ukinuti obavezu zadržavanja radnika tri meseca nakon poslednje uplate pomoći od strane države.

Bitno je napomenuti da je razmišljanje pojedinih firmi potpuna obustava rada i zatvaranje firmi. Takav čin će direktno uticati na budžet Republike Srbije jer će radnici podneti zahtev za isplatu materijalne pomoći. Relaksaniji uslovi korišćenja subvencija će podsticati privredu da uđu u program ekonomske podrške i da se bore za opstanak i razvoj firmi u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja i krize izazvane virusom Covid 19.

– Povodom tumačenja obaveza o zabrani smanjenja broja zaposlenih za 10% kao uslova za korišćenje mera države

Pre donošenja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled zarazne bolesti COVID-19, Unija poslodavaca Srbije je naročito skrenula pažnju da bi trebalo voditi računa o odredbama Zakona o radu (koje nisu stavljene van snage u toku vanrednog stanja), na osnovu kojih je propisano da nije svako smanjenje broja zaposlenih nastalo voljom poslodavca, odnosno da postoje razlozi za prestanak radnog odnosa na koje poslodavac nije mogao da utiče, kao što su: otkaz ugovora od strane zaposlenog, raskid radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina, sporazumni raskid na zahtev zaposlenog, odlazak u penziju…

Iz navedenih razloga, ovakav poslodavac, njegovo poslovanje i ostali zaposleni, ne bi trebali da budu diskriminisani i izuzeti iz primene mera, a oni jesu zbog toga što Uredbom nisu obuhvaćeni gore pomenuti izuzeci.

-Nemogućnost isplate dividende

Privredna društva koja se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, ne mogu isplaćivati dividendu, odnosno dobit, u novcu do kraja 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ali ako to urade gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sa svim negativnim posledicama koje to nosi sa sobom.

Smatramo da ovo nije dobro rešenje i da će negativno uticati na razvoj firmi i investicije što je u ovom periodu više nego poželjno.

-Isplata pomoći punoletnim građanima

U vezi sa odlukom Republike Srbije da svim punoletnim građanima isplati pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nakon okončanja vanrednog stanja smatramo da zbog pitanja efektivnosti ovakve akcije posebno u njenom uticaju po domaću privredu, bilo bi bolje da se svakom punoletnom građaninu daju odgovarajući vaučeri u adekvatnoj formi, u vrednosti od 100 evra, ali sa kojima bi isključivo mogli da se plate poizvodi domaćeg porekla, odnosno usluge pružene od strane domaćih firmi.

Na ovaj način bismo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca, odnosno naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi koje su i punile budžet, naravno uz obezbeđen povrat 20% PDV-a u državnu kasu.

Pomoć privredi od strane lokalnih samouprava

Svesni smo toga da primena paketa mera Vlade Republike Srbije za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja prouzrokuje veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava, ali ujedno smatramo da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema.

Podrška privredi, koja puni budžet lokalnih samouprava kroz poreze i doprinose može biti dobra odluka i ovom prilikom ističemo primer opštine Ruma koja je izdvojila više od 20 miliona dinara kao meru podrške malim i srednjim preduzećima u rumskoj opštini, na koju će pravo imati 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa kovidom 19. Među njima je najviše frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana.

Međutim, redovno ispunjavanje obaveza – svih računa javnim, komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi se očekuje od svih privrednika, ali na žalost to je za veliki broj firmi teško ostvarljivo. Smatramo da bi lokalne samouprave trebalo da reaguju i oslobode privredu ovih obaveza u skladu sa privrednom situacijom u svojoj sredini.

Tu imamo primer Grada Novog Sada koji je napravio ustupke za zakup poslovnog prostora i sigurno će pomoći privrednicima koji su u takvom zakupu, ali svi ostali računi su tu…

Verujemo da kvalitetnim rebalansom budžeta i druge lokalne samouprave mogu obezbediti finansijska sredstva kao pomoć najugroženijim privrednim granama.

Unija poslodavaca Vojvodine je socijalni partner vlastima i potrebno je da se naš glas čuje. Želimo da argumentovano razgovaramo i smatramo neophodnim da zajednički, mi, vlast i sindikati, na svim nivoima, više razgovaramo i zajednički donosimo odluke u ovo vreme, tj. više nego ikada je potreban pravi i suštinski socijalni dijalog.

Upravni odbor Unije poslodavaca Vojvodine

Novi Sad, 28. april 2020. godine

vlada-vesti.jpg

30/04/2020

Na osnovu člana 5. stav 3. i člana 7. stav 4. Zakona o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RS”, broj 73/19) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

UREDBU

o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19

“Službeni glasnik RS”, broj 54 od 10. aprila 2020.

Predmet

Član 1.

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19 (državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu).

Član 2.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu je uvek usklađena državna pomoć ako su ispunjeni kriterijumi iz čl. 3 – 8. ove uredbe.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu se može dodeliti putem sledećih instrumenata:

1) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, otpisa duga, poreskih olakšica;

2) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite;

3) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku garancija za kredite pod uslovima povoljnijih od tržišnih;

4) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje;

5) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencija za plate zaposlenih radi izbegavanja otpuštanja tokom epidemije zarazne bolesti COVID – 19;

6) državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku kratkoročnog osiguranja izvoza.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu može se dodeliti učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama u smislu člana 2. stav 1. tačka 5) Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13 i 119/14) na dan 31. decembra 2019. godine.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, otpisa duga, povoljnijih uslova plaćanja, poreskih i drugih olakšica

Član 3.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, povoljnijih uslova plaćanja (npr. subvencionisane kamatne stope na kredite ili garancije države ili svakog pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima date po uslovima povoljnijim od tržišnih), otpisa duga, poreskih i carinskih olakšica ili drugog instrumenta dodeljuje se u obliku šeme pri čemu:

1) nominalni iznos pojedinačne pomoći po učesniku na tržištu ne prelazi 800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem deviznom kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena;

2) se pomoć izražava bruto iznosu, tj. u iznosu pre odbitka poreza ili drugih troškova;

3) šema mora sadržati ukupan procenjeni iznos sredstava.

Pomoć na osnovu šeme iz stava 1. ovog člana se dodeljuje najkasnije do 31. decembra 2020. godine, osim za pomoć u obliku poreskih olakšica koja se dodeljuje do trenutka isteka roka za podnošenje poreske prijave za 2020. godinu.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite

Član 4.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite dodeljuje se pojedinačnom učesniku na tržištu do nominalnog iznosa utvrđenim članom 3. stav 1. tačka 1) ove uredbe ili sa kamatnim stopama koje su:

1) najmanje jednake osnovnoj referentnoj kamatnoj stopi ili drugoj referentnoj stopi koja se primenjivala na dan 1. januar 2020. godine, uvećanoj za maržu kreditnog rizika kako sledi:

Vrsta korisnika

Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća godinu dana

Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća 2–3 godine

Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća 4–6 godina

Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća

25 baznih poena

50 baznih poena

100 baznih poena

Veliki privredni subjekti

50 baznih poena

100 baznih poena

200 baznih poena

2) iznos glavnice, za kredite sa kamatom obračunatom na način sa rokom dospeća posle 31. decembra 2020. godine, ne sme preći:

(1) dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne pomoći (uključujući doprinose za socijalno osiguranje i trošak osoblja zaposlenog na lokaciji učesnika na tržištu, ali formalno na platnoj listi podugovarača ili drugog poslodavaca) za 2019. godinu ili za poslednju dostupnu godinu (ako je učesnik na tržištu osnovan od 1. januara 2019. godine maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od procenjenih godišnjih rashoda za plate za prve dve godine poslovanja) ili

(2) 25% ukupnog prometa korisnika ostvarenog u 2019. godini.

Iznos glavnice može biti veći od iznosa iz stava 1. tačka 2) ovog člana za kredite sa dospećem do 31. decembra 2020. godine uz odgovarajuće obrazloženje korisnika i pod uslovom da je zadržana proporcionalnost.

Krediti u iznosu do 800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem deviznom kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena, mogu biti beskamatni.

Ugovor o kreditu ili drugi pravni osnov za dodelu državne pomoći mora biti potpisan najkasnije do 31. decembra 2020. godine i ograničen na maksimalno šest godina.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku garancija za kredite

Član 5.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu može se dodeliti u obliku garancija za kredite (zajmove) učesnicima na tržištu pod povoljnijim uslovima od tržišnih u iznosu višem od nominalnog iznosa iz člana 3. stav 1. tačka 1) ove uredbe ako:

1) je premija garancije utvrđena za konkretan zajam postavljena na minimalni nivo, koja će se povećavati progresivno kako se trajanje kredita pokrivenog garancijom povećava:

Vrsta korisnika

Za prvu godinu

Od druge do treće godine

Od četvrte do šeste

Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća

25 baznih poena

50 baznih poena

100 baznih poena

Veliki privredni subjekti

50 baznih poena

100 baznih poena

200 baznih poena

2) je garancija odobrena najkasnije do 31. decembra 2020. godine;

3) iznos glavnice, za kredite sa rokom dospeća posle 31. decembra 2020. godine, ne prelazi:

(1) dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne pomoći (uključujući doprinose za socijalno osiguranje i trošak osoblja zaposlenog na lokaciji učesnika na tržištu ali formalno na platnoj listi podugovarača ili drugog poslodavaca) za 2019. godinu ili za poslednju dostupnu godinu (ako je učesnik na tržištu osnovan od 1. januara 2020. godine maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od procenjenih godišnjih rashoda za plate za prve dve godine poslovanja); ili

(2) 25% ukupnog prometa korisnika ostvarenog u 2019. godini; ili

(3) veći iznos od iznosa predviđenog u podtač. (1) i (2) ove tačke;

4) je trajanje garancije ograničeno na najviše šest godina i ako državna garancija ne prelazi:

(1) 90% glavnice kredita ako gubitke srazmerno i pod istim uslovima snosi kreditna institucija i država ili

(2) 35% glavnice kredita ako se gubici najpre pripisuju državi i tek posle kreditnoj instituciji (tj. garancija za prvi gubitak).

Iznos kredita iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se povećati da pokrije potrebe za likvidnošću od trenutka dodele u sledećih 18 meseci za mala i srednja preduzeća i u sledećih 12 meseci za velike privredne subjekte, uz odgovarajuće obrazloženje i na osnovu izjave korisnika o njegovim potrebama za likvidnošću (plan likvidnosti može uključivati i obrtni kapital i troškove ulaganja).

Za iznos kredita do 800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem deviznom kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena, garancija može pokriti 100% glavnice kredita.

Iznos glavnice može biti veći od iznosa iz stava 1. tačka 3) ovog člana za kredite sa dospećem do 31. decembra 2020. godine uz odgovarajuće obrazloženje korisnika i pod uslovom da je zadržana proporcionalnost.

Ukoliko se iznos kredita iz stava 1. tačka 4) ovog člana vremenom smanjuje (npr. zato što je počela otplata kredita) zajamčeni iznos proporcionalno se smanjuje.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencija za plate zaposlenih radi izbegavanja otpuštanja tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19

Član 6.

Mera pomoći u obliku subvencija za plate zaposlenih ne predstavlja državnu pomoć ako se primenjuje na celokupnu privredu odnosno sve učesnike na tržištu bez izuzetka.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencija za plate zaposlenih može se dodeliti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) cilj pomoći je očuvanje radnog mesta tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19;

2) pomoć se dodeljuje u obliku šeme, odnosno programa za učesnike na tržištu koji pripadaju određenim sektorima, regionima ili učesnicima na tržištu određene veličine koji su posebno pogođeni epidemijom zarazne bolesti COVID-19;

3) plate se subvencionišu najviše 12 meseci od podnošenja zahteva za državnu pomoć i to za zaposlene koji bi bili otpušteni zbog prekida ili smanjenja poslovnih aktivnosti uzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 i ako je zaposleni čija se plata subvencioniše u radnom odnosu tokom celog razdoblja subvencionisanja;

4) mesečna subvencija za plate ne prelazi 80% mesečne bruto plate zaposlenih čija je plata subvencionisana (uključujući poreze i doprinose poslodavca za obavezno socijalno osiguranje).

Davalac može, posebno u korist nižih kategorija plata, obračunati intenzitet pomoći i drugačijom metodom od načina iz stava 2. tačka 4) ovog člana, pod uslovom da je zadržana proporcionalnost pomoći (npr. obračun na osnovu nacionalne prosečne plate ili minimalne plate).

Subvencija za plate može se kombinovati sa drugim opšte dostupnim ili selektivnim merama pomoći zapošljavanju ako kombinovana pomoć ne dovodi do prekomerne nadoknade troškova za plate zaposlenih.

Subvencije za plate mogu se dodatno kombinovati sa odlaganjem plaćanja poreza i odlaganjem plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ako kombinovana pomoć ne dovodi do prekomerne nadoknade troškova za plate zaposlenih.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje

Član 7.

Mera pomoći u obliku odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje ne predstavlja državnu pomoć ako se primenjuje na celokupnu privredu odnosno sve učesnike na tržištu bez izuzetka.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje odnosi se na plaćanje u ratama odloženih dospelih poreskih obaveza, odobravanje odlaganja bez obračuna kamata, obustavu naplate poreskog duga, omogućavanje bržeg povraćaja poreza ili na drugi način.

Državna pomoć iz stava 2. ovog člana može se dodeliti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) pomoć se dodeljuje u obliku šeme, odnosno programa za učesnike na tržištu koji pripadaju određenim sektorima, regionima ili učesnicima na tržištu određene veličine koji su posebno pogođeni epidemijom zarazne bolesti COVID-19;

2) pomoć se dodeljuje pre 31. decembra 2020. godine;

3) krajnji datum primene odlaganja je 31. decembar 2022. godine.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku kratkoročnog osiguranja izvoznih kredita

Član 8.

Državne garancije za kratkoročno osiguranje izvoznih kredita od tržišnih rizika su zabranjene, a dozvoljene su samo za osiguranje izvoznih kredita od netržišnih rizika.

Netržišni rizik, u smislu ove uredbe, smatra se epidemija zarazne bolesti COVID-19.

Svi komercijalni i politički rizici povezani sa izvozom u države članice Evropske unije, Evroazijske ekonomske unije, Sjedinjene Američke Države, Australiju, Kanadu, Japan, Novi Zeland, Švajcarsku, Norvešku, Island i Ujedinjeno kraljevstvo smatraju se netržišnim rizikom do 31. decembra 2020. godine.

Kumulacija

Član 9.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu kumulira se međusobno, bez obzira na instrumente dodele pomoći.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pomoć koja se dodeljuje u obliku subvencionisanih kamata na kredite i pomoć koja se dodeljuje u obliku garancija za kredite pod povoljnijim uslovima od tržišnih, ne kumulira se međusobno ako:

1) se pomoć odnosi na isti osnovni zajam;

2) ukupni iznos zajma po učesniku na tržištu ne prelazi gornju granicu iz člana 4. stav 2. i člana 5. stav 1. tačka 3) ove uredbe.

Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu se može kumulirati sa drugim vrstama državne pomoći iz Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći, ukoliko su istovetni opravdani troškovi.

Vođenje evidencije

Član 10.

Davalac državne pomoći za likvidnost učesnika na tržištu vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj pomoći i Komisiji za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) dostavlja izveštaj o državnoj pomoći, koji obavezno sadrži naziv korisnika i iznos sredstava koji mu je dodeljen, najkasnije do 1. juna 2021. godine.

Davalac državne pomoći mora čuvati podatke o korisniku i iznosu pomoći najmanje deset godina i mora Komisiji, na njen zahtev, da dostavi svaki podatak iz evidencije.

Završna odredba

Član 11.

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a važi do 1. jula 2021. godine.

05 broj 53-3111/2020

U Beogradu, 10. aprila 2020. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Preuzeto sa: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs

vlada-vesti.jpg

30/04/2020

Na osnovu člana 5. stav 3. i člana 7. stav 4. Zakona o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RS”, broj 73/19) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

UREDBU

o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19

“Službeni glasnik RS”, broj 54 od 10. aprila 2020.

Predmet

Član 1.

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Član 2.

Državna pomoć koja se dodeljuje radi otklanjanja štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19 u skladu sa uslovima i kriterijumima propisanim ovom uredbom je usklađena državna pomoć u smislu člana 5. stav 1. Zakona o kontroli državne pomoći.

Kriterijumi usklađenosti

Član 3.

Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za otklanjanje štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19 predstavljaju stvarni gubitak nastao kao direktna posledica epidemije zarazne bolesti COVID-19.

Opravdani troškovi umanjuju se za iznos predujma davaoca državne pomoći, osiguranja poslovanja ili drugih naknada (po osnovu dobijenih arbitraža, sporova, postupaka i sl. u vezi sa epidemijom zarazne bolesti COVID-19).

Državna pomoć dodeljuje se najviše do iznosa kojim učesnik na tržištu pokriva opravdane troškove, odnosno do 100% opravdanih troškova.

Korisnik državne pomoći dužan je da vrati iznos koji prelazi procenjenu vrednost opravdanih troškova, bez obzira na razloge usled kojih je došlo do prekomerne državne pomoći.

Ako korisnik ne vrati iznos prekomerne državne pomoći, poslednji davalac je dužan da naloži povraćaj iznosa koji prelazi procenjenu vrednost opravdanih troškova.

Odluku o opravdanosti i potrebi dodele državne pomoći za otklanjanje štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19 donosi davalac.

Uslovi usklađenosti državne pomoći

Član 4.

Državna pomoć za otklanjanje štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19 može da se dodeli onim učesnicima na tržištu ako na jasan i nedvosmislen način dokažu uzročno-posledičnu vezu stvarnog gubitka i epidemije zarazne bolesti COVID-19, pri čemu:

1) ukupna visina pomoći ne prelazi iznos potreban za pokrivanje opravdanih troškova;

2) ako se državna pomoć dodeljuje na osnovu šeme određuje se period važenja mere, ukupan budžet, instrument pomoći, intenzitet i korisnici (procenjeni broj korisnika, sektor privrede i druge relevantne informacije);

3) stvarni gubitak nije nastao kao posledica nepoštovanja pozitivnih propisa za vreme epidemije zarazne bolesti COVID-19 odnosno takvi troškovi bi nastali bez obzira na epidemiju zarazne bolesti COVID-19;

4) korisnik nije direktno odgovoran za nastanak odnosno nije grubom nepažnjom ili svesno doprineo stvarnom gubitku.

Pre dodele državne pomoći, davalac je dužan da od korisnika zatraži:

1) izveštaj nezavisnog procenitelja, koji obavezno sadrži procenjeni iznos i vrste troškova, vezu sa epidemijom zarazne bolesti COVID-19, referentan period nastanka stvarnih gubitaka iz izveštaja i druge podatke koji su od značaja za ocenu davaoca;

2) informaciju o postojanju osiguranja poslovanja ili sporova i drugih postupaka koji mogu biti od značaja za utvrđivanje opravdanog troška;

3) izjavu da li mu je i po kom osnovu već dodeljena državna pomoć za istu namenu (predujam, otpis duga i dr.);

4) izjavu o obavezi vraćanja prekomerne državne pomoći.

U slučaju da korisnik nije u mogućnosti da dostavi izveštaj iz stava 2. tačka 1) ovog člana iz opravdanih razloga (npr. istek roka za prijavu, nemogućnost obračuna ukupnog već samo trenutnog stvarnog gubitka i sl.), davalac sa dužnom pažnjom postupa u pogledu verifikacije opravdanih troškova na osnovu dostupnih podataka i donosi odluku o potrebi dodele ove državne pomoći.

Kumulacija

Član 5.

Državna pomoć iz člana 2. ove uredbe ne kumulira se sa ostalim vrstama državne pomoći.

Vođenje evidencije

Član 6.

Davalac državne pomoći za otklanjanje štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti COVID-19 vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj pomoći i Komisiji za kontrolu državne pomoći dostavlja izveštaj o državnoj pomoći, koji obavezno sadrži naziv korisnika i iznos sredstava koji mu je dodeljen, najkasnije do 1. juna 2021. godine odnosno u roku od godinu dana od dana dodele.

Završna odredba

Član 7.

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a važi do 1. jula 2021. godine.

05 broj 53-3112/2020

U Beogradu, 10. aprila 2020. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Preuzeto sa: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs

Gradjevina-1200x800.jpeg

28/04/2020

Najnovijim izmenama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 31 od 16. marta 2020, 36 od 19. marta 2020, 38 od 20. marta 2020, 39 od 21. marta 2020, 43 od 27. marta 2020, 47 od 28. marta 2020, 49 od 1. aprila 2020, 53 od 9. aprila 2020, 56 od 15. aprila 2020, 57 od 16. aprila 2020, 58 od 20. aprila 2020, 60 od 24. aprila 2020) u  stavu 7. člana 1a, predviđeno je da se zabrana kretanja  na javnim mestima, prethodno uvedena ovim članom, ne primenjuje na građevinske radnike angažovane na propisno prijavljenim gradilištima niskogradnje i visokogradnje.

Podsetimo, zabranja kretanja radi suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 i zaštite stanovništva od te bolesti, za vreme vanrednog stanja i dalje ostaje na javnim mestima, odnosno van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica) za sva ostala navedena lica u pomenutom članu.

Iako se na građevinske radnike, na osnovu napred navedene izmene uredbe, više ne odnosi obaveza pribavljanja dozvole od strane organa Unutrašnjih poslova, predlažemo poslodavacima da radi lakše saradnje sa organima unutrašnjih poslova pri legitimisanju ovih lica u vreme zabrane kretanja i brže provere informacija, za sva ova lica na Memorandumu firme poslodavac sam izda Nalog za kretanje za svakog pojedinog  lica sa  njegovim  imenom i prezimenom, brojem ugovora o radu po kom je angažovan kod poslodavca, poslovima koje obavlja i oznakom prijavljenog gradilišta na kome trenutno obavlja poslove  i nazanakom da se pomenuti nalog izdaje u cilju obavljanja napred navedene radne obaveze te da se u druge svrhe ne može koristiti, sa naznačenim datumom izdavanja i obaveznim potpisom od strane poslodavca.

Takođe, najnovijim izmenama pomenute Uredbe utvređeno je da se privrednom društvu, drugom pravnom licu i preduzetniku da na teritoriji Republike Srbije koje obavlja delatnost pružanja frizerskih i kozmetičkih usluga, pedikira, manikira, usluga fitnes klubova i teretana, aktivnosti turskih kupatila, sauna i parnih kupatila, solarijuma, salona za mršavljenje, salona za masažu i drugih usluga nege, održavanja i ulepšavanje lica i tela kod kojih je priroda delatnosti pružanja usluge takva da zahteva blizak kontakt između pružaoca i korisnika usluge, kao i korisnika usluge međusobno, čime se povećava opasnost od prenošenja zarazne bolesti COVID-19, zabrana utvrđuje do 27.aprila 2020. godine.

Počev od 27. aprila 2020. godine, navedena pravna lica i preduzetnici mogu nastaviti sa obavljanjem delatnosti pod uslovom da budu primenjene sve preventivne mere koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kojima se osigurava bezbednost zaposlenih i bezbednost korisnika usluga (ograničen broj lica u prostoriji, obavezna dezinfekcija prostorija, podova, mobilijara, mašina, alata i uređaja za rad posle pružene usluge svakom pojedinačnom korisniku, obavezna zamena korišćene papirne, plastične ili platnene galanterije, obavezna upotreba zaštitnih sredstava tj. maski i rukavica) i da u tom smislu donesu poseban plan primene mera, kao sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi u skladu sa zakonom i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Isto tako, pored prethodno navedenih mera prevencije, Vlada odlukom može odrediti i druge mere zaštite, ako to zahteva epidemiološka situacija, dok će nadležne inspekcijske službe kontrolisati primenu pomenutih  mera.

Ceo tekst Uredbe sa najnovijm izmenama možete pogledati preko linka Službenog glasnika  Republike Srbije :

www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/31/1/reg

UPS-novo-za-vesti.jpg

27/04/2020

Poštovani Poslodavci,

Unija poslodavaca Srbije je stava da je poštovanje principa jednakosti i ravnopravnosti u donošenju i implementaciji mera i njihovo efikasno sprovođenje veoma bitno za održivo poslovanje privrednih subjekata i njihovo poverenje u sistem i državu, iz kojih razloga smo se obratilii Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, sa  novim predlozima za određene modifikacije i dopune ekonomskih mera Vlade Republike Srbije koje su u primeni.

Naš zahtev možete pročitati OVDE

Preuzeto sa: https://www.poslodavci.rs

Copyright © 2020 Unija poslodavaca Vojvodine. Made by CNT