Poštovani Poslodavci,

Unija poslodavaca Srbije je stava da je poštovanje principa jednakosti i ravnopravnosti u donošenju i implementaciji mera i njihovo efikasno sprovođenje veoma bitno za održivo poslovanje privrednih subjekata i njihovo poverenje u sistem i državu, iz kojih razloga smo se obratilii Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, sa  novim predlozima za određene modifikacije i dopune ekonomskih mera Vlade Republike Srbije koje su u primeni.

Naš zahtev možete pročitati OVDE

Preuzeto sa: https://www.poslodavci.rs

Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji negativno je uticalo na poslovanje većine privrednih subjekata. Prema izjavi ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, oko tri i po hiljade radnika je ostalo bez posla od početka krize. Država je obećala paket ekonomskih mera preduzećima koji bi se, između ostalog, sastojao od poreskih rasterećenja, pomoći u isplati zarada i kredita.

– Od ponedeljka privrednici mogu kroz poresku prijavu da zatraže pomoć predviđene merama Vlade za smanjenje negativnih efekata pandemijom korona virusa – rekao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da se od maja planira početak isplate minimalaca. Resorni ministar je kazao da pogodnosti za odlaganje poreza na dobit i doprinose za zaposlene i akontacije na porez privatnici mogu da koriste ukoliko do 15. marta pa do danas nisu otpustili više od deset odsto zaposlenih. On je takođe pozvao privrednike da koriste kredite Fonda za razvoj.

Povodom najavljenih mera, portal mojnovisad.com razgovarao je sa predsednikom Unije poslodavaca Vojvodine Vladimirom Laloševićem, koji je istakao da je u sektoru MSP (mala i srednja preduzeća – prim. red.) trenutno najveći problem redovno ispunjavanje obaveza, a od toga ih država nije oslobodila.

Sajt unije je od uvođenja vanrednog stanja u potpunosti podređen novim okolnostima i svakodnevno se objavljuju nove vesti i korisne informacije za privrednike.

Kako komentarišete paket mera Vlade Republike Srbije za prodršku privredi u vreme pandemije i vanrednog stanja?

– Privrednici su sa velikim nestrpljenjem očekivali program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije. Članovi UPV su aktivno učestvovali u izradi predloga mera, koji su dostavljeni Vladi Republike Srbije. Spisak predloga je bio podugačak u zavisnosti, a sastavili smo ga na osnovu informacija o tome ko je nailazio na koje probleme. Izuzetno je sad težak zadatak na Vladi RS da objedini sve te zahteve i napravi balans u izdvajanju sredstava za pomoć privredi. U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem u sektoru MSP je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi…). Od toga nas država nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, tako je nešto nemoguće. Naš predlog mera je bio da se privredi produže rokovi plaćanja ka javnim i javno komunalnim preduzećima za minimum 30 dana od ugovorenog datuma dospeća obaveza, ali to nije uvaženo. Mera isplate minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah, pri čemu to i dalje nije garant da će se firma sačuvati, a sa njihovim gašenjem neće biti ni zadržavanja radnih mesta. Ova pomoć za zaposlene koji jesu – ili nisu – realno radili tokom vanrednog stanja (što zavisi od realnih okolnosti, a ne želje privrednika) neće umanjiti naše obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja.

Mera isplate minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah

– Trenutno je u skladu sa tim naš osnovni cilj, da, osim zaposlenih sačuvamo i privredu od bankrotstva. Na primer, plate radnicima za mart isplaćuju ove nedelje i stoga smatramo da se zato pomoć mora uputiti odmah, a ne posle vanrednog stanja. Što se tiče mere odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, naš predlog je bio da se omogući poslodavcima rasterećenje poreza i doprinosa na zarade za vreme vanrednog stanja a ne samo odlaganje, jer svi se plaše i neizvesnosti situacije posle ukidanja vanrednog stanja. Ta mera stoji kao prolongiranje, ali ipak i kao velika obaveza. Naime preduzetnik ili mikro preduzeće mora da isplaćuje plate, a od Nove godine i duple doprinose (novi doprinosi plus rate za “stare” doprinose iz perioda trajanja krize). Treći set mera za očuvanje likvidnosti je dobar i potreban. Programi za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava, kao i garantne šeme za podršku privredi će biti neophodne da bi se preživelo. Ali ponavljam, to će moći da koriste samo one firme koje prežive vanredno stanje. Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira pravni okvir ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera. Predviđeno je da maksimalni iznosi kredita mogu biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 40 miliona dinara i za srednja pravna lica do 120 miliona dinara. Nadamo se minimalnoj proceduri koja će biti jasna, jednostavna i dostupna malim preduzećima.

Pored navedenih, imate i predlog dopune mera?

– Unija poslodavaca uputila je 2. aprila Vladi Republike Srbije i Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti Kovid-19 po privredu predloge za preciziranje i dopunu donetog Paketa ekonomskih mera. Na osnovu sagledavanja potreba privrede za vreme trajanja vanrednog stanja, zaključili smo da su dopune i preciziranje neophodni, a sve u cilju kako bi se ona očuvala i najbrže moguće oporavila nakon završetka pandemije. Takođe, uzeli smo u obzir i potrebe fukcionisanja budžeta tj činjenicu da je naplata poreza i fiskalnih davanja neophodna za funkcionisanje države.

Unija poslodavaca Vojvodine ima preko 28.000 članova. Mnogi preduzetnici privremeno zatvaraju firme, a paušalci traže zamrzavanje. Da li raspolažete podacima koliko je privrednih subjekata pogođeno ovim stanjem?

– Tu su pre svega turizam, ugostiteljstvo, prevoz putnika (drumski, železnički, avionski itd), gde imamo potpuni prestanak rada, industrija gde imamo prekinute lance snabdevanja, izvoz smanjen ili potpuno obustavljen, građevinarstvo, zanatstvo, usluge… To su delatnosti koje su izuzetno pogođene nastalom situacijom. Šteta sigurno postoji i stopostotna je u delatnostima kojima je iz opravdanih razloga zabranjen rad. Svakako za sada ne možemo predvideti u potpunosti kolika će šteta biti za celokupnu privredu Srbije, jer kriza još uvek traje i ne znamo kada će se završiti. Istraživanja sprovedena ovih dana pokazala su da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju, a oni se najčešće odnose na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema bankama. Mnogo preduzetnika sada uopšte ne radi. Nema novca na računu, ali će i pored toga biti zaduživani za poreze i doprinose (paušalci) ili za doprinose i knjigovodstvene troškove (knjigaši). Mere za podršku privredi su preduzete, očekujemo njihovu dalju primenu, pomno ćemo pratiti efekte. Takođe, očekujemo da se ovim merama aktivnosti za podršku privredi na završavaju, već da će biti proširivane i dopunjavane u skladu sa daljim razvojem situacije uzrokovane pandemijom.

Istraživanja sprovedena ovih dana pokazala su da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju

Kakva će biti ekonomska slika Srbije nakon ove pandemije i koliko će privrednim subjektima, a i državi biti potrebno da se oporave?

– Teško je još govoriti o efektima i posledicama prvenstveno iz razloga što ne znamo koliko će još ova situacija trajati i kako će se odvijati kriza. Zavisimo od situacije u našoj zemlji, ali i od situacije u celom svetu. Neka preduzeća, mada u malom broju, nemaju pad narudžbina i aktivnosti, a sa druge strane imamo veliki broj privrednika koji su već posle meseca marta blizu kolapsa. Što su preduzeća više orijentisana na lične usluge, to su u većem problemu. Mnogi stručnjaci smatraju da je prerano govoriti o razmerama ekonomskih posledica. Duže mirovanje i zaustavljanje proizvodnje moglo bi da prekine lance snabdevanja u hemijskoj, automobilskoj, tekstilnoj i elektronskoj industriji i da ostavi posledice na sve u tom lancu snabdevanja. Vlade širom sveta nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima, kompanijama i građanima. Međutim, procenjuje se da kompanije širom sveta moraju biti spremne da se suoče sa ekonomskim posledicama koje će se negativno odražavati najmanje godinu dana.

PREDLOZI DODATNIH MERA: Odložiti plaćanje poreza na imovinu, PDV tek po naplaćenoj realizaciji…

Preciziranje i dodatne mere koje je tražila Unija poslodavaca tiču se, između ostalog, reprograma plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih.

– Tu spadaju isplate zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja. Mera treba da se odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za kako je i predviđeno od 1. janura 2021. godine na 24 mesečne rate. Od 1.januara 2021. godine, kada bude počela otplata i budžetski prihodi budu uvećani, treba doneti odluku da se PDV izmiruje po naplaćenoj realizaciji. Porez na imovinu bilo bi dobro odložiti i početi sa naplatom od 1. januara 2021. godine, bez kamata i na 24 mesečne rate. Isplata naknada zaposlenim licima u visni minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državnom, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine. Suspenzija pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret države, a ne poslodavca. Važno je da se precizira formulacija “smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%” u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja – navodi Lalošević.

Među predloženim merama su i pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica; produženje roka za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou (zbog otežanog funkcionisanja saobraćaja i skrećenog radnog vremena banaka); odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika; odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini; ukidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja; odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja, kao i smanjenje cena. Kompanijama iz proizvodnih delatnosti obračunavati struju i gas počevši od 1. aprila 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, po povlašćenoj ceni, s tim što bi naplata krenula od 1. januara 2021. godine, raspoređeno po ratama bez kamate, u skladu sa mogućnostima EPS-a i Srbijagasa.

PREUZETO SA: http://www.mojnovisad.com/vesti/vladimir-lalosevic-unija-poslodavaca-vojvodine-mera-isplate-minimalne-zarade-nije-garant-da-ce-se-firma-sacuvati-id32762.html

UREDBA O FISKALNIM POGODNOSTIMA I DIREKTNIM DAVANJIMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU I NOVČANOJ POMOĆI GRAĐANIMA U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH POSLEDICA

UPUTSTVO O FISKALNIM POGODNOSTIMA

PROGRAM EKONOMSKIH MERA – NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI

UREDBA O UTVRĐIVANJU PROGRAMA FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI I OBRTNA SREDSTVA U OTEŽANIM EKONOMSKIM USLOVIMA

Pandemija koronavirusa u privredi praktično svih zemalja sveta prouzrokuje velike probleme, a koliki će oni biti zavisi od toga koliko će ta sitaucija trajati, od toga kako će se privrede prilagoditi, te reagovanja država na nju.
Po rečima predsednika Unije poslodavaca Vojvodine Vladimira Laloševića, vlade širom sveta, pa naravno i u Srbiji, nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima. On ističe da kao privrednik, vlasnik i direktor malog preduzeća, te predstavnik privrede koja nosi ovu zemlju, puni buyet i bori se s birokratijom i raznim nametima i u normalno vreme, može da kaže da se, ako se brzo ne vrati u stare tokove tržišta, ne može očekivati ni od jedne mere čarobni štapić koji će rešiti probleme koji se gomilaju.

Naš sagovornik ukazuje na to da su istraživanja sprovedena ovih dana pokazala da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju, koji se najčešće odnose na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema bankama…

– Mnogo preduzetnika sada uopšte ne radi, nemaju novca na računu, ali će biti zaduživani za poreze i doprinose, odnosno doprinose i kjnigovodstvene troškove – kaže Lalošević. – Mala i srednja preduzeća i preduzetnici u našoj zemlji čine 99,8 odsto ukupnog broja privrednih subjekata, i generišu oko dve trećine zaposlenosti, a UPV predstavlja 28.000 privrednih subjekata – članova iz Vojvodine. Turizam, ugostiteljstvo, prevoz putnika, gde je potpuni prestanak rada, industrija, gde su prekinuti lanci snabdevanja, izvoz smanjen ili potpuno obustavljen, građevinarstvo, zanatstvo, usluge… izuzetno su pogođeni. Šteta sigurno postoji, a u delatnostima kojima je iz opravdanih razloga zabranjen rad, ona je stopostotna. Sada je rano predvideti kolika će šteta biti jer se ne zna do kada će kriza trajati.

Po njegovim rečima, program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podrška privredi Srbije su preduzete, očekuje se njihova primena, a efekti će se pomno pratiti.

– Očekujemo da se tim merama podrška privredi na završava, već da će biti proširene i dopunjene u skladu s daljim razvojem situacije uzrokovane pandemijom. Privrednici su s nestrpljenjem očekivali ove mere, a naše udruženje je aktivno učestvovalo u izradi predloga dostavljenih Vladi Srbije. Teško je još govoriti o efektima i posledicama tih mera jer zavisimo i od situacije u našoj zemlji, ali i u celom svetu. Neka preduzeća, mada u malom broju, nemaju pad narudžbi i aktivnosti, ali je i veliki broj privrednika koji su već sad blizu kolapsa, pre svega preduzeća koja su orijentisana na lične usluge – ističe naš sagovornik.

Očuvanje likvidnosti

– Set mera za očuvanje likvidnosti je dobar i potreban – programi za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava i garantne šeme za podršku privredi biće neophodne da bi se preživelo. Ipak, naglašavam da će to moći da koriste samo firme koje prežive vanredno stanje. Takođe, još uvek ne znamo kreditne uslove, ali se nadamo minimalnoj kamati i proceduri koja će biti jasna, jednostavna i dostupna malim preduzećima – kaže Lalošević.

Lalošević naglašava da je u situaciji smanjenog prometa ili njegovog nepostojanja najveći problem u sektoru MSP-a redovno ispunjavanje obaveza – plaćanja računa javnim komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta, taksi…

– Država nas toga nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, to je nemoguće. Iako smo predložili da se rokovi plaćanja ka javnim i javnim komunalnim preduzećima produže minimum 30 dana, to nije uvaženo. Isplata minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah, pri čemu to i dalje nije garant da će firma opstati, a ako se firme ugase, ugasiće se i radna mesta. Pomoć za zaposlene koji rade tokom vanrednog stanja, što zavisi od realnih okolnosti, a ne želje privrednika, neće umanjiti obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja. U skladu s tim je i naš osnovni cilj da, sem zaposlenih, sačuvamo i privredu od bankrotstva – naglašava Lalošević.

Što se tiče mere odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, ukazuje on, umesto rasterećenje poreza i doprinosa na zarade za vreme vanrednog stanja, doneta je mera koja podrazumeva samo odlaganje. On ukazuje na to da se svi plaše neizvesnosti posle ukidanja vanrednog stanja te da je odlaganje velika obaveza, pošto preduzetnik ili mikropreduzeće mora da isplaćuje plate, a od Nove godine i duple doprinose – nove doprinose uz rate za stare iz perioda trajanja krize. On ističe i da nije prihvaćen zahtev da se porez na dodatu vrednost izmiruje po naplati potraživanja – pa će država namiriti obaveze prema sebi, ali se nije mislilo na to kako će mali privrednik da naplati svoje obaveze.

D. Mlađenović

Preuzeto sa: https://www.dnevnik.rs/

Opština Ruma je izdvojila nešto preko 20 miliona dinara kao lokalnu meru podrške malim i srednjim preduzećima u našoj opštini. Pravo na pomoć imaće 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa virusom COVID-19. U fokusu su pre svega oni objekti koji su odlukom Kriznog štaba sa republičkog nivoa, tako i našeg lokalnog Štaba za vanredne situacije zatvoreni i onemogućeno im je da obavljaju svoju delatnost iz preventivnih razloga kako bi smanjili kontakt između ljudi. Takvih objekata na teritoriji naše opštine ima ukupno 256 i to su frizerski i kozmetički saloni, kafići, barovi, restorani, fitnes centri i teretane. Frizerskih i kozmetičkih salona ukupno imamo 87 na teritoriji naše opštine, 78 u gradu, 9 u seoskim sredinama. Kafića, barova i svih objekata koji su registrovani za prodaju pića bez hrane imamo 99 na teritoriji naše opštine, 75 u gradu, 24 u seoskim sredinama. Imamo 59 restorana, 45 u gradu, 14 u seoskim sredinama. Fitnes centara i teretana imamo 11 i svi se nalaze na teritoriji grada. Svi oni će dobiti finansijsku pomoć od lokalne samouprave, neovisno od republičke pomoći, izjavio je predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić.

“Pored podrške Vlade RS u smislu isplate minimalca za svakog radnika i Opština Ruma je sremna da pruži lokalnu podršku za veliki broj rumskih privrednika koji ne rade i trpe određenu štetu. Da se razumemo, određenu štetu trpe i lokali koje nismo zatvorili, ali manju, ostvaruju neku vrstu prihoda, čak ovi maloprodajni objekti, veleprodajni objekti, prehrambeni, rade možda i bolje nego u redovnoj situaciji. Sve ove druge objekte koje nismo zatvarali, pekare, mesare, butici, koliko toliko rade, trpe štetu, ali rade”, rekao je Mančić pojasnivši konkretne lokalne mere pomoći.

“Frizerske salone, kozmetičke salone, kafiće, barove i kafane svrstali smo u kategoriju delatnosti koja upošljava od jednog do tri čoveka, u velikoj većini slučajeva. Spremni smo da svakom od njih odmah u prvoj nedelji po ukidanju vanrednog stanja, odnosno ukidanja zabrane o radu isplatimo po 50.000 dinara. Takvih ima najviše, 226 na teritoriji Opštine Ruma i za takvu meru nam je potrebno 11.300.000 dinara. Spremni smo da na taj način tim ljudima pomognemo, da ne otpuštaju radnike i ne gase delatnost, da li je jedan radnik ili tri nije bitno. Uz republičku meru gde će za svakog radnika dobiti minimalac ovo je podrška sa lokala našim lokalnim firmama i želimo da Ruma kada izađemo bude jak grad koji živi, da sve ove delatnosti i ovi ljudi rade. Većinom su ovo porodične firme ili ljudi koji su se samozaposlili. Spremni smo da damo 50.000 dinara uz dokaz da delatnost nije ugašena, da radnik nije otpušten, uz potpisanu izjavu da će raditi još najmanje tri meseca nakon dobijene pomoći”, rekao je Mančić.

“Imamo kategoriju objekata koji upošljavaju od 4 do 10 ljudi, to su objekti koji su registrovani kao kafići, uz to imaju i kuhinju, kao što su picerije, restorani, i slično, koji imaju malo veći broj ljudi. Za njih smo spremni da izdvojimo po 150.000 dinara.Takvih na teritoriji Opštine ima 25, za tu meru nam je potrebno 3.750.000 dinara uz iste uslove koje ćemo tražiti od svih njih. Tu je naravno i ona kategorija koja zapošljava preko 10 lica, tu pre svega mislim na velike restorane, hotele koji zapošljavaju veći broj ljudi a trpe štetu, njima smo spremni da damo po 300.000 dinara. Mi smo naveli da ih ima 5, nemamo ništa protiv da ih ima i 10. Za tu meru nam je potrebno 1,5 miliona dinara. Razmišljali smo kako da pomognemo i fitnes centrima i teretanama. Tu smo odlučili da damo najmanje, s obzirom na to da oni nemaju nikakvog troška i ulaganja, spremni smo da im kao vid solidarnosti i pomoći damo 30.000 dinara i za tu meru nam je potrebno 330.000 dinara”, kazao je Mančić.

Ruma će pomoći i poljoprivrednicima pre svega povrtarima.

“Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Na sve one mislim koji imaju problem sa distribucijom svoje robe. Odlukom na Štabu smo izdvojili 3 miliona dinara da svaki to poljoprivrednik koji se bavi plasteničkom proizvodnjom, prema našim ispitivanjima desetak ih ima u gradu i toliko otprilike u svim selima. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać… za ovaj novac svakom tom poljoprivredniku koji ima problema sa prodajom robe da se obrati našoj Komisiji mi ćemo mu otkupiti tu robu, opština i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud. Mi ćemo tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu to da dobiju po sindikalnim cenama, ako hoće, ako ne mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali”, kazao je Mančić i dodao da će za ovu meru, ako bude potrebno biti izdvojeno još sredstava. Već od ponedeljka možemo da kupujemo tu robu od poljoprivrednika, poručio je predsednik Opštine Ruma.

“Za sve mere nam je potrebno gotovo 20 miliona dinara, a to ćemo obezbediti iz budžeta sa pozicije letnjeg održavanja puteva na kojoj imamo 70 miliona za ovu godinu, procena je da s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, trajanje mera, da će tu biti najmanja šteta da odatle uzmemo novac i izađemo u susret malim i srednjim preduzećima, tako i poljoprivrednicima koji se bave povrtarskom kulturom”, ocenio je Mančić i naglasio da će za 10 radnika Komunalca koji danonoćno rade na dezinfekciji grada i 10 radnika Vodovoda koji rade sa kamionima u dve i tri smene biti izdvojeno po 30.000 dinara kao nagradu za sve ono što rade za sve nas i naš grad.

“Tako želimo da ih nagradimo za taj stalan rad. Ta sredstva ćemo prebaciti njihovim firmama i one će im isplatiti. Moramo da nagradimo sve ljude koji rade u ime svih nas”, napomenuo je Mančić.

“20 miliona dinara ne predstavlja nikakav problem za naš budžet. Moram podsetiti da smo na ranijim Štabovima doneli mere podršlke gde smo zakupce opštinskih lokala oslobodili zakupa za mesece mart i april. To nas košta gotovo dva miliona dinara. Oni koji su oslobođeni mere plaćanja zakupa jer su u našem lokalu u zavisnosti od visine zakupnine, to će im biti odbijeno od 50.000 dinara pomoći da ne bi bili u povlašćenom položaju u odnosu na ostale. Podsetiću i da smo takođe i svih 16.600 domaćinstava oslobodili, u martu i aprilu, plaćanja usluge odvoženja smeća Komunalacu”, ponovio je Mančić.

Štab je na današnjoj sednici odlučio da Komisiju za mala i srednja preduzeća čine: Dušan Ljubišić, predsednik, Marijana Kolondžija i Jelena Brkljač, dok su u Poljoprivrednu komisiju imenovani: Dragan Kosanović predsednik, Slađana Kulačin i Maja Miladinović.

Predsednik Mančić je istakao i da je nastavljena akcija podele zaštitinih maski, ali i paketa pomoći najugroženijim. “Ljudi se javljaju u kol centar, uglavnom ne borave na adresi iz lične karte, ili se iz raznoraznih razloga nisu našli na spisku PIO fonda. Proveravamo, svako ko ima pravo dostavljamo mu na kućnu adresu pomoć. Zaključno sa petkom mi smo podelili 7.110 paketa pomoći, već u ponedeljak je još 46 ljudi dobilo pakete, juče još njih 44-oro. Danas po kol centru imamo još 41 osobu. Krećemo i u podelu socijalnih paketa za ljude koji primaju socijalnu pomoć. Njih imamo oko 2.900, odnosno 1.511 su nosioci socijalne pomoći. Počinjemo spremanje i tih paketa, oni će se dostavljati na kućne adrese po istom principu volonteri će da raditi i taj posao i u gradu i u selima”, rekao je Mančić i napomenuo da je jučerašnji požar na rumskoj deponiji lokalizovan brzom akcijom vatrogasnih jedinica, a da je u akciji učestvovalo šest vatrogasnih vozila.

Tekst preuzet sa:

Poslodavci apeluju: “Do 15. maja ko živ, ko mrtav”

Za poslodavce je sredina maja, za kada je najavljen početak realizacije državne pomoći privredi, suviše daleko. Veliki broj firmi već je otpustio radnike i obustavio poslovanje. Drugima su prihodi značajno podbacili, a troškovi nastavili da idu. Zato je neophodno da već od 10. aprila krene isplata minimalca i da se što pre precizira način realizacije određenih mera, kaže za “Blic Biznis” Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Do 15. maja ima još mnogo više od mesec dana, a do tada ko živ, a ko mrtav. Hoteli i ugostiteljstvo već su iscrpljeni i pred kolapsom. Mnoge firme će vrlo brzo doći u situaciju da neće biti sposobne da investiraju i uzimaju kredite, mnoge su već otpustile radnike. Ako se tome doda činjenica da nedelju dana nakon donošenja ekonomskih mera države još uvek nema detaljnih instrukcija o njihovoj primeni, strah od neizvesnosti dodatno je veći, stav je mnogih poslodavaca. U Hrvatskoj, je recimo, već počela isplata minimalnih zarada.

Nekoliko poslovnih udruženja već se obratilo Vladi Srbije sa predlozima i zahtevima da primena ekonomskih mera podrške počne što pre, kako bi ispunile svoj smisao i kako privrednici ne bi bili u još većim problemima. Unija poslodavaca Srbije bila je među prvima. U apelu Kriznom štabu resornom za privredu kao prvu stavku naveli su hitnost primene mera i ne samo to.

“Napominjemo da bi mere trebalo da budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta”, naveli su iz Unije poslodavaca.

Unija poslodavaca Srbije je predložila dodatne mere, među kojima su i odlaganje poreza na imovinu, uz kasniju naplatu na 24 mesečne rate bez kamata, i plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji, počev od 1. januara 2021. godine.

Predlažu i da se reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju, odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za, kako je i predviđeno, od 1. januara 2021. godine na 24 mesečne rate.

Nezadovoljni su i predstavnici sektora. Mere koje je predstavila država za pomoć privredi nisu dovoljne za sektor ugostiteljstva i primenjive su svega 40 odsto, ocenio je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov. Kako je dodao samo državna pomoć u isplati minimalne zarade od najmanje 6 meseci za zaposlene u hotelima i restoranima mogla da sačuva radna mesta.

I ekonomista Mlađen Kovačević smatra da bi sa primenom mera svakako trebalo krenuti što pre, ali da se mora voditi računa i kome sve ide državna podrška.

“Nezahvalno je prognozirati bilo šta u situaciji kada niko ne zna koliko će tačno trajati ova pandemija, a naša privreda je dosta povezana i zavisna od dešavanja u svetu, odnosno od drugih privreda, od uvoza komponenata ili rezervnih delova… Ova kriza će svakako smanjiti i priliv stranih investicija u Srbiju, ali ipak treba obratiti pažnju prilikom dodele sredstava, jer već imamo primere kompanija koje su dobile značajne subvencije za zapošljavanje, a na prvu naznaku krize su otpustile radnike”, napominje sagovornik “Blic Biznisa”.

Atanacković dodaje i da poslodavci imaju i druge muke.

“I dalje im nije jasno da li uopšte ne treba da isplaćuju plate do sredine maja, što nije logično, jer su radnici bili angažovani i tokom marta i očekuju svoje zarade. Naime, mere podrške obuhvataju i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, a s druge strane – zakon nalaže da se pre isplate plata najpre obračunavaju i uplaćuju porezi i doprinosi. Kada smo se obratili Ministarstvu finansija, dobili smo odgovor da se zakon mora poštovati”, pojašnjava Atanacković.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/privreda-trazi-hitnu-primenu-mera-poslodavci-apeluju-do-15-maja-ko-ziv-ko-mrtav/yws47jj?fbclid=IwAR0U1p0JJ0keCevSFuk9uh7MXTm8nZQTN6LOmBRbAGWDPEH4F3VuI1TbyXo