Vlada-Republike-Srbije-LOGO-e1596193963533.png

31/07/2020

Na sednici Vlade (30. jula 2020), na predlog Ministarstva finansija, donet je Zaključak (sa 14 tačaka), kojim Vlada daje saglasnost da se privrednim subjektima, pod određenim uslovima, isplate dodatna direktna davanja i odobri odlaganje plaćanja pojedinih javnih prihoda.

Dakle, kao i u slučaju Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima (u nastavku: Uredba), tako su i Zaključkom uređene dve vrste mera, i to:

  • direktna davanja – bespovratna uplata novčanih sredstava;
  • fiskalne pogodnosti (odlaganje dospelosti određenih javnih prihoda).

Na osnovu pravila definisanih Zaključkom, privredne subjekte praktično možemo da svrstamo u četiri kategorije, i to:

  • privredni subjekti (osim velikih pravnih lica) koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu;
  • velika pravna lica (na osnovu finasijskih izveštaja za 2018. godinu) koja su imala pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i tо pravo nisu izgubila;
  • privredni subjekti koji ispunjavaju uslove iz Uredbe, ali ne spadaju u grupe iz prve dve tačke (npr. subjekt koji je imao pravo na mere u skladu sa Uredbom, ali ih nije prihvatio);
  • privredni subjekti koji su osnovani i registrovani ili su stekli status obveznika PDV-a (misli se na fizička lica koja imaju status: preduzetnik drugo lice) nakon 15. marta a zaključno 20. jula 2020. godine.

U zavisnosti od kategorije kojoj privredni subjekt pripada zavisi njegovo postupanje u postupku ostvarivanja prava na nove mere (u smislu podnošenja poreskih prijava, iznosa direktnog davanja, odlaganja dospelosti javnih prihoda, otvaranja namenskog računa i dr.). U tom smislu, u svakom konkretnom slučaju treba prepoznati kategoriju kojoj privredni subjekt pripada, a zatim sagledati pravila propisana za tu grupu privrednih subjekata. Naime, pravila su različita, kako u pogledu ostvarivanja prava na direktna davanja, tako i u pogledu prava na odlaganje dospelosti javnih prihoda.

1. DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Privrednim subjektima iz prve tačke isplaćuju se dodatna direktna davanja iz budžeta u avgustu i septembru 2020. godine. U svakom od navedena dva meseca, privrednim subjektima se vrši bespovratna uplata novčanih sredstava u visini od 60% direktnih davanja koja su im isplaćena u julu 2020. godine. Ova kategorija privrednih subjekata dodatne uplate ostvaruje praktično po automatizmu, bez obaveze preduzimanja bilo koje radnje (podnošenje prijave, zahteva i sl.). Međutim, ukoliko privredni subjekt želi da koristi pogodnost u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ima obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa definisanim uslovima (detaljnije u tački 3. ove vesti).

Velika pravna lica (kategorija privrednih subjekata iz druge tačke) ostvaruju pravo na dodatna direktna davanja pod uslovom da najkasnije do 15. avgusta 2020. godine dostave Obrazac SL, za jun i jul 2020. godine. Broj zaposlenih naveden u Obrascima SL za jun i jul množi se iznosom od 50% minimalne zarade za mart 2020. godine, što iznosi 15.183,52 dinara. Prva uplata direktnog davanja biće izvršena u avgustu, a druga u septembru 2020. godine.

Treća kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine (36.440,45 dinara) po zaposlenom, pod određenim uslovima. Potrebno je, najkasnije do 15. septembra 2020. godine, podneti Obrazac PPP-PD za obračunski period avgust, pri čemu se u polje 1.4. – datum plaćanja unosi 5. januar 2021. godine. Dakle, podnosi se samo jedna prijava sa datumom plaćanja: 5. januar 2021, i biće izvršena jedna uplata (najverovatnije do kraja septembra).

Novoosnovani privredni subjekti (iz tačke 4 naše kategorizacije), podeljeni su u dve grupe, i to:

  • privredni subjekti koji imaju zaposlene, odnosno podnose Obrazac PPP-PD – ova grupa prijavu za avgust podnosi najkasnije do 15. septembra 2020, sa datumom plaćanja: 5. januar 2021;
  • privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD (preduzetnik paušalac, preduzetnik drugo lice, kao i preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji se nisu opredelili za ličnu zaradu, što znači da ne podnose pojedinačnu poresku prijavu) – ova grupa ne podnosi Obrazac PPP-PD, već pravo na direktna davanja ostvaruje po automatizmu.

Ova (četvrta) kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% minimalne neto zarade (36.440,45 dinara) po zaposlenom, a direktno davanje biće jednokratno isplaćeno u septembru 2020. godine.

2. NAMENSKI RAČUNI (COVID-19) I ROK DO KOJEG TREBA ISKORISTITI UPLAĆENA SREDSTVA

Isplata direktnih davanja vrši se na poseban namenski račun – COVID-19 kod banke koja vodi tekući račun tog privrednog subjekta (važi za sve četiri kategorije) .

Privrednim subjektima koji imaju otvorene posebne namenske račune – COVID-19 isplate direktnih davanja se vrše na te račune.

Privrednim subjektima koji nemaju otvorene posebne namenske račune – COVID-19, računi će biti otvoreni u cilju realizacije plaćanja direktnih davanja u skladu sa Zaključkom. Privredni subjekti koji nemaju namenski račun, ne treba da preduzimaju bilo koju radnju u vezi sa tim. Ako privredni subjekt ima račun samo kod jedne banke, namenski račun će biti otvoren kod te banke. Ako privredni subjekt ima račune kod više banaka, Poreska uprava će samoinicijativno opredeliti kod koje banke će biti otvoren namenski račun, o čemu će obavestiti Upravu za trezor.

Uredbom je propisano da svi privredni subjekti imaju obavezu da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020. godine. Međutim, prema tački 10. Zaključka, privredni subjekti primljena sredstva po osnovu direktnih davanja koriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine. Istekom navedenog roka posebni namenski računi – COVID-19 gase se a neiskorišćena sredstva sa tih računa prenose se na poseban budžetski račun.

3. FISKALNE POGODNOSTI – ODLAGANJE DOSPELOSTI POJEDINIH JAVNIH PRIHODA

Zaključkom je predviđeno odlaganje dospelosti za plaćanje javnih prihoda, samo za jedan mesec, i to:

  • poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada;
  • poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika;
  • poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Nije predviđeno dodatno odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica.

Porez i doprinosi na zarade, naknade zarada i ličnu zaradu koje isplaćuju privredni subjekti koji su podneli Obrazac PPP-PD za avgust 2020. godine sa upisanim datumom plaćanja: 5. januar 2021. godine, dospevaju za plaćanje 5. januara 2021. godine. Pravilo važi za sve (četiri) kategorije privrednih subjekata, uz napomenu da – u slučaju prve dve kategorije privrednih subjekata – podnošenje poreske prijave za ovu svrhu nema veze sa ostvarivanjem prava na direktna davanja.

U slučaju preduzetnika paušalaca iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju ostalih preduzetnika paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju preduzetnika (osim paušalaca) iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

U slučaju ostalih preduzetnika, osim paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

4. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA

Privredni subjekt gubi pravo na korišćenje mera iz Zaključka ukoliko u definisanom periodu smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u definisanom periodu.

Relevantan je period od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje uplate novih direktnih davanja u skladu sa Zaključkom.

Na primer, ukoliko poslednja uplata direktnog davanja u skladu sa Zaključkom bude izvršena 10. septembra 2020, posmatrano period ističe 10. decembra 2020. godine.

Preuzeto sa www.pktatic.rs

narodna-banka-srbije-logo.jpg

30/07/2020

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj vanrednoj sednici usvojio propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.

Dodatni zastoj u otplati obaveza propisan je: 

Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i

Odlukom o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

U skladu sa danas usvojenim propisima, dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama/davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju u periodu od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.

„Na prvi udar pandemije Narodna banka Srbije reagovala je efikasno i odlučno, omogućivši građanima i privredi zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga na period od tri meseca. O značaju i pravovremenosti ovakve odluke, govori činjenica da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost“, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. „S obzirom na to da vanredna zdravstvena situacija i dalje traje Narodna banka Srbije donela je odluku o pružanju mogućnosti dodatnog predaha našim građanima i privredi u otplati obaveza ispunjavajući time i zakonom definisani cilj očuvanja stabilnosti finansijskog sistema“, rekla je guverner.

Proizvodi banke na koje se primenjuje moratorijum

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

Ponuda

Banke/davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).

Obaveštenje o ponudi banke/davaoca finansijskog lizinga će biti objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije,  smatraće se da je ponudu prihvatio.

Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.

Obračun kamate

Za vreme moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke. Ako je dužnik privredno društvo, banka/davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.

Kada je u pitanju zatezna kamata, banka/davalac finansijskog lizinga je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Pored navedenog, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja.

Prestanak moratorijuma

Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).

Banka/davalac finansijskog lizinga će u skladu sa prethodno navedenim načinom obračuna kamate sačiniti novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Plan otplate mora biti sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost dužnika o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma.

Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, od banke/davaoca finansijskog lizinga zahtevati da umesto tako definisanog načina otplate, po prestanku moratorijuma:

  • izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve anuitete iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu) ili da
  • izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.

Dozvoljeno prekoračenje po računu i kreditne kartice

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.

Trajni nalozi i administrativne zabrane

Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama za banke (28. jula 2020. godine) banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom (deaktiviraće trajne naloge), kako bi kod dužnika koji nameravaju da prihvate moratorijum, a kojima julska rata dospeva počev od tog dana – i ta rata mogla biti obuhvaćena moratorijumom.

Dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer je banka dužna da, kada je korisnik u propisanom roku (do 10. avgusta 2020. godine) obavesti da odbija ponudu – obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke naplati u iznosu koji bi bio naplaćen da banka nije obustavila isplate po trajnim nalozima (bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate), kao i da aktivira trajni nalog. Takođe, ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum.

Isti princip važi i za dužnike banaka/davalaca lizinga koji svoje obaveze izmiruju putem administrativne zabrane – poslodavci, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje takođe treba da od 28. jula 2020. godine obustave prenos sredstava na kreditne partije dužnika sve dok ih banka/davalac lizinga ne obavesti da je dužnik odbio moratorijum. Naime, ako se otplata obaveza dužnika koji je obavestio banku/davaoca lizinga da odbija ponudu vrši putem administrativne zabrane, banka/davalac lizinga je dužna da o tome odmah obavesti poslodavca, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kako se ne bi obustavio prenos sredstava, odnosno kako bi se izvršilo plaćanje u iznosu koji bi bio plaćen da administrativna zabrana nije obustavljena.

Kad primi obaveštenje banke/davaoca lizinga da je dužnik odbio moratorijum, poslodavac, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da izvrši prenos po osnovu obaveza koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke u istom iznosu kao da administrativna zabrana nije obustavljena i da ponovo aktivira administrativnu zabranu za buduće obaveze dužnika. Dakle, ni u ovom slučaju dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvih razloga za zabrinutost jer im nikakva dodatna kamata neće biti obračunata ako im julska rata bude izmirena administrativnom zabranom koja je realizovana kasnije (kada je njihova banka/davalac lizinga obavestila njihovog poslodavca ili PIO fond da su odbili moratorijum u skladu sa propisima).

Važno je istaći da princip koji je uspostavljen (obustava svih administrativnih zabrana počev od 28. jula 2020. godine, dok se ne utvrdi ko odbija moratorijum) ne sprečava poslodavce da anketiraju svoje zaposlene, i da izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane na partije onih zaposlenih koji su ih obavestili da će moratorijum odbiti.

Kada je reč o onim dužnicima koji prihvataju moratorijum, a poslodavac ili Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ipak izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane (u okviru redovne otplate obaveza u toku trajanja moratorijuma) – banka/davalac lizinga su u obavezi da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim sredstvima, isplatu tih sredstava ili prenos sredstava na račun dužnika kod druge banke.

Preuzeto sa www.nbs.rs

Unija-poslodavaca-Srbije-Predlozi-za-Vladu-RS-21-07-2020.png

24/07/2020

Unija poslodavaca Srbije (UPS) uputila je Vladi Srbije predlog Paketa 5+3 mere za revitalizaciju privrede i minimiziranje uticaja pandemije na nacionalnu ekonomiju.

Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Pozdravljajući dosadašnje mere Vlade za podršku privredi, UPS predlaže:

  1. Smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10%
  2. Plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021.
  3. Ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa posla
  4. Smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30%, kao što su, na primer, nadoknade za isticanje firme
  5. Odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godineUz navedeni paket, Unija je naglasila da je veoma bitno i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

    * Kompletan tekst Predloga upućenog Vladi RS pogedajte na ovom LINKU.

„Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije. Tu, pre svega, mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet, dok bi nova otpuštanja dodatno opteretila socijalni deo budžeta“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su sledeći predlozi:

  1. Zaposlenima omogućiti korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od 2 nedelje;
  2. Da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo RS, a ne o trošku poslodavca;
  3. Da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60%
    * Kompletan tekst Predloga upućenog Ministarstvu za rad pogedajte na ovom LINKU.

U Uniji poslodavaca naglašavaju da su do sada nailazili na visoko razumevanje Vlade Srbije i ovoga puta takođe očekuju u najkraćem roku organizaciju sastanka, na kome bi se zajednički tražilo rešenje koje je najbolje za sve.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Intelektualna-svojina-1-e1594817538615.jpg

15/07/2020

Poštovane/i,

Unija poslodavaca Vojvodine i u ovoj godini nastavlja saradnju sa Visokom školom strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, kroz projekat „Primena prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP) u AP Vojvodini“.

Predmet istraživanja je stanje primene prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća u AP Vojvodini i mogućnosti unapređenja poslovanja putem intenzivnog korišćenja prava intelektualne svojine. Intelektualna svojina koja je predmet našeg istraživanja obuhvata žigove, dizajn, oznake geografskog porekla, patente, male patente, autorska prava i dr. Za privredne subjekte veoma su značajne informacije – koje su komercijalne koristi od primene sopstvene intelektualne svojine i kako odabrati najbolje pravo intelektualne svojine koje će omogućiti bolju i sigurniju poziciju firme na domaćem i međunarodnom tržištu.

Intelektualna svojina čini srž opstanka i razvoja kompanija 21. veka i označava pokretačku snagu inovacija, konkurentnosti i rasta poslovanja pojedinačnih firmi ali i ekonomije u celini. Sa druge strane, kreiranje i zaštita intelektualne svojine su kompleksne oblasti koje često zahtevaju i eksternu ekspertsku pomoć.

Kako bismo pomogli unapređenju znanja i efikasnosti ove oblasti, pozivamo Vas da odvojite maksimalno 10 minuta i popunite on-line upitnik – https://upv.org.rs/upitnik2/form.php

Dobijene informacije pomoći će nam da kao rezultat ovog projekta formulišemo i predložimo mere za unapređenje primene prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća u  AP Vojvodini.

Hvala!

Vlada-na-RTV-13.-jul.jpg

13/07/2020

Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalosević govorio je 13. jula za Jutarnji program Radio televizije Vojvodine o trenutnoj situaciji u privredi, predlozima za pomoć, privrednim aktuelnostima u uslovima borbe sa corona virusom…

Izjavu možete pogledati na LINKU

Miljana-za-RTV-1200x675.jpg

08/07/2020

Youtube video na linku

U utorak, 07. jula je isplaćen treći “korona minimalac” za 1.055.000 radnika u oko 232.000 preduzeća u Srbiji. Biće to i poslednjih 30.000 dinara koje će radnicima umesto poslodavaca isplatiti država, a u sklopu paketa mera namenjenih za pomoć privredi. Prema najavama predsednika Aleksandra Vučića novih mera neće biti jer para u državnoj kasi za to nema. Istraživali smo, može li privreda bez pomoći države izaći iz krze izazvane korona virusom?

Vladimir Lalošević na tržištu Srbije posluje od 2004. godine, ima osmoro zaposlenih i kako kaže kriza izazvana korona virusom umanjila mu je promet za oko 70 odsto.

“Moram da napomenem da je privreda prosto sistem povezanih krvnih sudova. Mi smo orijentisani prvenstveno na domaću privredu, tako da u slučaju pada rada mi ćemo biti u problemu. Znači ako kafići oko nas prestanu da radu i na nas će to uticati. Cela privreda će osetiti probleme. Za sad funkcionišemo, ali jesen stiže i onda ćemo videti šta će biti. Bukvalno iz dana u dan pravimo novu strategiju.”

Upravo zbog brojnih problema sa kojima se privrednici suočavaju Unija poslodavaca Srbije oformila je svoj krizni štab koji na dnevnom nivou pravi procenu stanja. Otvorena je i posebna e-mail adresa, poslodavci@poslodavci.rs na koju svi poslodavci mogu da pošalju svoja pitanja, predloge i inicijative, ali i izneti probleme sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou u pokušaju održanja poslovanja svojih firmi. Prema njihovim podacima broj onih koji nisu pogođeni krizom staje tek u nekoliko procenata. Državni paket mera uzelo je čak 83% privrednih subjekata i svima njima suočavanje sa realnošću tek predstoji.

“Krediti dolaze opet na naplatu, moratorijum se skida, promet još nije na onom nivou koji smo imali pre. Sigurno je cela privreda u problemu i to je lančano povezano sa evropskom i svetskom privredom i smatramo da ćemo morati duboko da razmislimo i da razgovaramo na koji način ćemo spasiti sebe”, kaže Miljana Stojšić Stojanovska iz Unije poslodavaca Vojvodine

Predviđanja za jesen, ako se uzmu statistički podaci od marta do jula kada je uprkos pomoći države bez posla ostalo oko 16.000 ljudi nisu ni malo optimistična, kažu predstavnici sindikata, dodajući da je ta cifra sigurno još veća jer u računicu nisu ušli zaposleni pod ugovorima o privremeno povremenim poslovima, a njih je u Srbiji 69.000. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, državne mere za pomoć ocenjuju kao neselektivne zbog čega sada novca u kasi nema za one koji bez pomoći neće opstati.

“Možda je trebalo voditi računa kod prvog seta mera, lično mislim da je bila dobra namera i da je davanje onih 100 evra za građane uredu, osim činjenice da ne može onaj koji ima 2.000 evra i onaj koji ima 30.000 dinara mesečnu platu da dobiju po 100 evra. Mislim da je tu potrošen dobar deo para, da je bačen u vetar.”

Iako svako vodi računicu iz svog ugla i poslodavci i predstavnici sindikata saglasni su u oceni da privreda teško može izaći iz krize izazvane korona virusom bez pomoći države. Svesni da je i državna kasa u minusu ističu da je ozbiljan socijalni dijalog sve tri strane jedino rešenje za očuvanje poslovanja i radnih mesta.

Preuzeto sa www.rtv.rs

Izvrsni-odbor-UPS.jpg

07/07/2020

Na redovnoj sednici Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, održanoj 02. jula 2020. godine, ključna tačka dnevnog reda bila je novonastala zdravstvena situacija u Srbiji i njen uticaj na privrednu delatnost i ekonomsku stabilnost u zemlji.

Novonastala zdravstvena situacija u zemlji, odnosno povećanje broja zaraženih virusom Covid-19, donela je i nove izazove poslodavcima u Srbiji.

Neočekivano povećanje zaraženih i nova neizvesnost i poslodavce i zaposlene dovela je u veoma nezavidan položaj, kako kada je u pitanju odgovor na povećani broj zaraženih tako i kada je u pitanju organizacija rada, očuvanje radnih mesta i opstanak i funkcionalnost privrednih subjekata.

Procenjujući da je neophodno da mobilišemo sve svoje resurse u naporima da i na ovaj izazov pandemijske krize odgovorimo efikasno i blagovremeno, Izvršni odbor Unije poslodavaca Srbije (UPS) je na jučerašnjoj redovnoj sednici doneo sledeće odluke i zaključke:

U periodu od narednih 30 dana, Izvršni odbor UPS zasedaće svake nedelje, kao privremeni krizni štab poslodavaca, sa ciljem da napore usmeri ka donošenju i implementaciji inicijativa i rešenja u interesu poslodavaca i ukupne privede Srbije;

Obzirom na novonastalu zdravstvenu situaciju, koja na dnevnom nivou otežava rad privrednih subjekata, doneta je odluka o otvaranju posebne e-mail adrese poslodavci@poslodavci.rs na koju poslodavci Srbije mogu uputiti svoja pitanja, predloge, inicijative, ali i i izneti probleme sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou u pokušaju održanja poslovanja svojih firmi;

O svojim zaključcima i inicijativama Izvršni odbor će kao i do sada obaveštavati svoje članove, Krizni štab Vlade Republike Srbije, resorna ministarstva, medije i javnost, u nastojanju da zajedničkim naporima prevaziđemo nastalu krizu, ali i da se pripremimo za poslovanje u novoj realnosti koja je pred nama;

Unija poslodavaca Srbije sa najvećom pažnjom prati sva dešavanja u zemlji i svetu, sagledavajući koje posledice novonastala situacija može izazvati po privredu Srbije, te na dnevnom nivou procenjuje aktuelno stanje.

Kao jedino reprezentativno udruženje poslodavaca, koje već 25 godina zastupa interese poslodavaca u Srbiji, spremni smo da nastavimo borbu za što efikasnije prevazilaženje postojeće krize, konkretnim konstruktivnim predlozima i inicijativama koje upućujemo nadležnim institucijama i Vladi.

Procenjujući da jedino zajedničkim naporima možemo uticati ne samo na prevazilaženje krize izazvane pandemijom COVID19 već i na ukupni budući razvoj ekonomije i društva, spremni smo da i nadalje budemo odgovoran partner Vladi Republike Srbije u stvaranju produktivnog privrednog ambijenta i stimulativnog tržišta.

Sednica Izvršnog odbora UPS održana je u skladu sa svim preporukama o zaštiti zdravlja, putem video linka, a na istoj su učestvovali članovi Izvršnog odbora iz Beograda, Niša, Novog Sada, Zrenjanina i Valjeva.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Vlada-na-RTV-jun-2020-1200x607.jpg

18/06/2020

Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Laloševic govorio je za Radio-televiziju Vojvodine o novom najavljenom programu ”Moja prva plata”. Ovu meru najavio je ministar Siniša Mali na sastanku sa privrednicima održanom 12. juna.

Snimak izjave možete pogledati OVDE

cuvarkuca-01.jpg

16/06/2020

Privredna komora Srbije poziva sve kompanije da od utorka 16. juna prijave svoje proizvode za žig “Čuvarkuća“ u okviru projekta „Stvarano u Srbiji“ pokrenutom da pruži podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i doprinese jačanju svesti potrošača o značaju kupovine proizvoda stvaranih u Srbiji.

Zainteresovane kompanije koje u svom asortimanu imaju kvalitetne proizvode napravljene u našoj zemlji od domaćih sirovina, domaćim radom i znanjem, kakvi mogu da ponesu oznaku „Čuvarkuća“, a bez ograničenja kada je u pitanju veličina kompanije, njena tržišna pozicija ili vrsta proizvoda, prijavljuju se popunjavanjem Zahteva koji je objavljen na sajtu http://www.stvaranousrbiji.rs.

Potrošačima oznaka „Čuvarkuća“ predstavlja potvrdu domaćeg porekla i kvaliteta proizvoda, i siguran pokazatelj da se njihovom kupovinom osim same vrednosti artikla i direktno ulaže u dalji razvoj i budućnost Srbije.

Detaljne informacije o pravima na upotrebu znaka, procedurama izdavanja žiga „Čuvarkuća”, potrebne obrasce za podnošenje zahteva i druge informacije možete pronaći ovde
Sve dodatne informacije možete dobiti na telefon 0800 808 909 ili putem i-mejla cuvarkuca@pks.rs.

UPV-istrazivanje.jpg

16/06/2020

Unija poslodavaca Vojvodine u sprovela je istraživanje o efektima državne pomoći za vreme pandemije korona virusa uz podršku Unije poslodavaca Srbije i lokalnih kancelarija Unije. Privrednici iz cele Srbije izrazili su svoje mišljenje i iskustvo o merama pomoći.

Rezultate istraživanja možete pogledati OVDE

Copyright © 2020 Unija poslodavaca Vojvodine. Made by CNT