Unija poslodavaca Srbije, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, uputila je sinoć Vladi Srbije predlog pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije Covid-19. Unija podseća da nijedna zemlja, kompanija, ili pojedinac nisu ostali nedodirnuti ovom krizom, a Srbija treba da partnerstvom svih zainteresovanih strana sačuva svoju privredu i da istovremeno unapredi konkurentnost.

Unija poslodavaca i PKS Vladi Srbije predlažu:

• smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10%. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.
• dalje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.
• obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou
• nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda
• nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50% zarade) u slučaju da zbog  smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.

„Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora podržavaju napore Vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode krizu. Nužno je da nađemo balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, koja je preduslov da imamo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Kompletan dokument – Predlog Unije poslodavaca Vladi Srbije možete da vidite ovde

Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Covid-om 19, kao što i radi od marta ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 15/16 i 68/20) i člana 17. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

UREDBU

o dopuni Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje

zarazne bolesti COVID-19

Član 1.

            U Uredbi o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS”, br. 66/20, 93/20, 94/20, 100/20, 109/20, 111/20, 120/20 i 122/20), u članu 7. posle stava 2. dodaju se st. 3, 4. i 5, koji glase:

„Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu na malo dužni su da obezbede da u objekte u kojima se obavlja trgovina na malo, odnosno u objekte u kojima se prodaje roba ili pružaju usluge u trgovinskim centrima ili slične objekte u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo, a koja obuhvata prodaju robe i vršenje usluga u lokalima u koje se ulazi iz većeg zatvorenog prostora, ne ulaze, odnosno da u njima ne borave lica koja ne nose lične zaštitne maske.

Pravna lica i preduzetnici iz stava 3. ovog člana dužni su da na vidnom mestu postave obaveštenje da nije dozvoljen ulazak, odnosno boravak lica bez ličnih zaštitnih maski.

Pravna lica i preduzetnici iz stava 3. ovog člana dužna su da odrede lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar), izuzev onih pravnih lica i preduzetnika koji imaju do troje zaposlenih.”

Član 2.

            Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: 53-8208/2020

U Beogradu, 22. oktobra 2020. godine

V L A D A

PREDSEDNIK

Ana Brnabić

Povodom obeležavanja Erasmus Days 2020 manifestacije, SENVIBE tim je organizovao sledeće događaje:

1. 15. oktobra od 17 do 20 časova možete učestvovati u online kvizu “How familiar are you with the interesting noise facts”, a za petoro najboljih učesnika SENVIBE tim je pripremio nagrade. Kvizu možete pristupiti preko linka https://senvibe.uns.ac.rs/quiz/
2. Kako bismo vas uputili u najinteresantnije činjenice o zvuku i buci, pripremili smo blog “10 Interesting Facts about Sound and Noise”. Blog ćemo objaviti 16. oktobra u 12 časova na sajtu https://senvibe.uns.ac.rs/
3. Za 16. oktobar planirana je i premijerna projekcija kratkog filma “Noise in the work environment” na Facebook stranici projekta
4. 17. oktobar, na Facebook stranici projekta, premijerno će biti prikazan film “Environmental noise”

Pozivamo članove Unije poslodavaca Vojvodine da proprate ove aktivnosti i učestvuju u kvizu o tome koliko ste upoznati sa zanimljivim činjenicama o buci.

Članovi Sektora turizma i ugostiteljstva Unije poslodavaca Srbije su ukazali na ključne probleme sa kojima se susreće njihova struka.  Vođeni isključivo ekonomijom, uz puno razumevanje svih preduzetih mera  ugostitelji su podelili svoja iskustva i izneli pojedinačne predloge za izlazak ovog sektora iz krize.

U cilju zaštite stanovnistva od virusa COVID- 19  i  u želji da se ispoštuju sve mere i preporuke Kriznog štaba, a koje ova privredna grana prihvata kao obavezujuće, na održanom sastanku razgovaralo se o načinima na koji je moguće ublažiti negativne posledice.

Predstavnici udruženja ugostitelja Niša izneli su stav o neophodnosti nastavka daljih direktnih finansijskih podsticaja navodeći primere iz drugih zemalja.

“Austrija je smanjila PDV sa 20% na 5% uz otpis poreza i doprinosa i dodelila bespovratnu pomoć poslodavcima u iznosu od 10.000-50.000 evra. Nemačka je smanjila PDV sa 19% na 7% i preuzela na sebe isplatu 80% zarade bez plaćanja poreza i doprinosa sa trajanjem do 1.jula 2021.godine i  opredelila 940 miliona evra u ovoj godini za pomoć hotelijerima,ugostiteljima i tur-operaterima.” Bojan Mitić, Udruženje ugostitelja Niša

Predstavnici Udruženja ugostitelja Novog Sada UGONS 1946 ističu drastično smanjenje kapaciteta rada ugostitelja koji je praćen konstantnim apelom građanstvu da se ne posećuju ugostiteljski objekti jer su izvori zaraze. U takvim uslovima nemoguće je poslovati i pri tom izmirivati sve obaveze i to u punim iznosima.

“Hitno treba definisati objedinjene zahteve i to one urgentne, neophodne za opstanak ugostitelja kao i predloge dugoročnih mera za oporavak turizma i ugostiteljstva “ Miša Relić, Bitefartcafe

Deo predloga o kojima se diskutovalo uključuje:

• Produžetak radnog vremena u zatvorenom prostoru i baštama
• Dozvoliti da više ljudi može da boravi u zatvorenom prostoru ukoliko za to postoje uslovi
• Nastavak direktnih finasijskih podsticaja
• Potpuno ukidanje pojedinih taksi i smanjenje za 50% obračun i obaveze plaćanja GPRS-a, SOKOJ-a, OFPS-a
• Odlaganje plaćanja ekološke takse
• Umanjenje  komunalnih troškova
• Umanjenje zakupa javnih površina
• Umanjenje PDV-a na hranu i piće u ugostiteljskim objektima
• Omogućiti korišćenje subvencija i objektima koji nisu kategorizovani (konaci, pansioni i sl)
• Ukinuti kaznenu politiku zatvaranja ugostiteljskih objekata i pojačati kontrolnu funkciju i visinu sankcija
• Obratiti posebnu pažnju na formalno, stručno obrazovanje kadrova
• Omogućiti subvencije za zapošljavanje u delatnosti ugostiteljstva

U želji da zajedno, udruženi kroz institucije sistema ostvare svoja prava, ugostitelji su formirali užu radnu grupu, a konkretni zahtevi prema Vladi Republike Srbije će se definisati u narednoj nedelji.

Ovako formirana radna grupa ima za cilj da formuliše sve one mere koje su hitne i neophodne za ublažavanje negativnih posledica po poslovanje izazvanih pandemijom, kao i mere koje će u dužem vremenskom periodu pomoći oporavak Sektora turizma i ugostiteljstva u Srbiji.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Na Fakultetu za zaštitu na radu u Nišu, koji je jedan od partnera na SENVIBE projektu, 18. septembra održan je šesti po redu sastanak Menadžment tima SENVIBE projekta.

Predstavnici svih partnera na projektu zajedno su analizirali aktivnosti koje su realizovane do sada, sa posebnim naglaskom na aktivnosti koje su u toku u ovom periodu. Najvažnije teme bile su: razvoj nastavnog materijala, razvoj kurseva za celoživotno učenje na temu buke i vibracija, završne aktivnosti na uspostavljanju Virtuelne platforme za buku i vibracije (No & Vib HUB), završne aktivnosti na kreiranju SENVIBE rečnika (Glossary).

Koordinatorka projekta, prof dr Ivana Kovačić uručila je svakom od partnera štampanu verziju ’’Izveštaja o analizi potreba i nedostataka uočenih u obrazovnim kapacitetima i saradnji u oblasti inženjerstva buke i vibracije u Srbiji’’. Ovaj dokument je od strateškog značaja za Republiku Srbiju i prvi takve vrste u našoj zemlji…

Naredni sastanak zakazan je za decembar 2020. godine u Kraljevu.

Regionalna razvojna agencija Bačka d.o.o. Novi Sad raspisuje JAVNI POZIV za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja mikro i malih preduzeća i preduzetnika na teritoriji Grada Novog Sada za 2020. godinu.

Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja mikro i malih preduzeća i preduzetnika na teritoriji Grada Novog Sada za 2020. godinu raspisuje se u cilju jačanja konkurentnosti, unapređenja poslovanja i internacionalizacije, kreiranja novih radnih mesta kroz investicije u opremu, rasta prihoda, unapređenja tehnologije procesa proizvodnje kao i podsticanja zaštite životne sredine, privrednih subjekata na teritoriji Grada Novog Sada.

Jedan privredni subjekat može na ovom Javnom pozivu da učestvuje samo sa jednom prijavom.

Iznos odobrenih bespovratnih sredstava po prijavi može biti maksimalno do 500.000,00 RSD sa PDV. Bespovratna sredstva će se dodeljivati u visini do 100% traženog iznosa.

Finansijska sredstva po osnovu ovog Javnog poziva se mogu koristiti za nabavku jednog ili više osnovnih sredstava (mašine i opreme). Pravo učešća na Javnom pozivu imaju mikro i mala preduzeća i preduzetnici, registrovani na teritoriji Grada Novog Sada najkasnije do 31.  decembra 2018. godine.

Prijava na Javni poziv podnosi se na obrascu koji je dostupan na internet stranicama Regionalne razvojne agencije Bačka: www.rda-backa.rs i Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada: www.privredans.com.

Prijava sa pratećom dokumentacijom se podnosi ličnom predajom u prijemnoj kancelariji Regionalne razvojne agencije Bačka, Bulevar Mihajla Pupina broj 20, drugi sprat, 21000 Novi Sad, u vremenu od 9.00 do 15.00 časova, u zatvorenoj koverti sa naznakom:

ZA REGIONALNU RAZVOJNU AGENCIJU BAČKA

>>NE OTVARATI<<

“Prijava na JAVNI POZIV za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja mikro  i malih preduzeća i preduzetnika na teritoriji Grada Novog Sada za 2020. godinu“  ili putem pošte, u  zatvorenoj koverti sa naznakom:

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA BAČKA

Bulevar Mihajla Pupina broj 20, 21000 Novi Sad

>>NE OTVARATI<<

“Prijava na JAVNI POZIV za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja mikro i malih preduzeća i preduzetnika na teritoriji Grada Novog Sada za 2020. godinu“.

Rok za podnošenje prijava je: 2. oktobar 2020. godine

Sve informacije vezano za Javni poziv dostupne su na internet stranicama Regionalne razvojne agencije Bačka: www.rda-backa.rs i Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada: www.privredans.com.

Dokumentacija:

• Pravilnik
• Javni poziv
• Obrazac prijave / pdf
• Obrazac izveštaja / pdf
• Delatnosti koje se ne subvencionišu
• Kriterijumi

Program „Moja prva plata“

Nacionalna služba za zapošljavanje je raspisala Javni poziv za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ dana 17. avgusta 2020. godine na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ.

Javni poziv dostupan je na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), sajtu Moja prva plata (www.mojaprvaplata.gov.rs) i dnevnim štampanim medijima.

Ovim programom daje se mogućnost mladima bez radnog iskustva da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad i na taj način povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje.

Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora, a naročito poslodavci iz devastiranih opština, u skladu sa propisom Vlade Republike Srbije o stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave.

U program je planirano uključivanje 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji su bez radnog iskustva i nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.

Program „Moja prva plataˮ se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci.

Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 20.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 24.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou.

Nacionalna služba za zapošljavanje takođe, uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.

Prva faza realizacije programa je namenjena isključivo poslodavcima, koji u periodu od 17.08.2020. do 25.09.2020. godine se prijavljuju na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.

Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 01.10.2020. do 15.10.2020. godine prijavljivati na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.

Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca u periodu od 16.10.2020. do 31.10.2020. godine. Konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima biće dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs počev od 01.11.2020. do 07.11.2020. godine.

Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u periodu od 08.11.2020. do 07.12.2020. godine.

Na sednici Vlade (30. jula 2020), na predlog Ministarstva finansija, donet je Zaključak (sa 14 tačaka), kojim Vlada daje saglasnost da se privrednim subjektima, pod određenim uslovima, isplate dodatna direktna davanja i odobri odlaganje plaćanja pojedinih javnih prihoda.

Dakle, kao i u slučaju Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima (u nastavku: Uredba), tako su i Zaključkom uređene dve vrste mera, i to:

• direktna davanja – bespovratna uplata novčanih sredstava;
• fiskalne pogodnosti (odlaganje dospelosti određenih javnih prihoda).

Na osnovu pravila definisanih Zaključkom, privredne subjekte praktično možemo da svrstamo u četiri kategorije, i to:

• privredni subjekti (osim velikih pravnih lica) koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu;
• velika pravna lica (na osnovu finasijskih izveštaja za 2018. godinu) koja su imala pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i tо pravo nisu izgubila;
• privredni subjekti koji ispunjavaju uslove iz Uredbe, ali ne spadaju u grupe iz prve dve tačke (npr. subjekt koji je imao pravo na mere u skladu sa Uredbom, ali ih nije prihvatio);
• privredni subjekti koji su osnovani i registrovani ili su stekli status obveznika PDV-a (misli se na fizička lica koja imaju status: preduzetnik drugo lice) nakon 15. marta a zaključno 20. jula 2020. godine.

U zavisnosti od kategorije kojoj privredni subjekt pripada zavisi njegovo postupanje u postupku ostvarivanja prava na nove mere (u smislu podnošenja poreskih prijava, iznosa direktnog davanja, odlaganja dospelosti javnih prihoda, otvaranja namenskog računa i dr.). U tom smislu, u svakom konkretnom slučaju treba prepoznati kategoriju kojoj privredni subjekt pripada, a zatim sagledati pravila propisana za tu grupu privrednih subjekata. Naime, pravila su različita, kako u pogledu ostvarivanja prava na direktna davanja, tako i u pogledu prava na odlaganje dospelosti javnih prihoda.

1. DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Privrednim subjektima iz prve tačke isplaćuju se dodatna direktna davanja iz budžeta u avgustu i septembru 2020. godine. U svakom od navedena dva meseca, privrednim subjektima se vrši bespovratna uplata novčanih sredstava u visini od 60% direktnih davanja koja su im isplaćena u julu 2020. godine. Ova kategorija privrednih subjekata dodatne uplate ostvaruje praktično po automatizmu, bez obaveze preduzimanja bilo koje radnje (podnošenje prijave, zahteva i sl.). Međutim, ukoliko privredni subjekt želi da koristi pogodnost u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ima obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa definisanim uslovima (detaljnije u tački 3. ove vesti).

Velika pravna lica (kategorija privrednih subjekata iz druge tačke) ostvaruju pravo na dodatna direktna davanja pod uslovom da najkasnije do 15. avgusta 2020. godine dostave Obrazac SL, za jun i jul 2020. godine. Broj zaposlenih naveden u Obrascima SL za jun i jul množi se iznosom od 50% minimalne zarade za mart 2020. godine, što iznosi 15.183,52 dinara. Prva uplata direktnog davanja biće izvršena u avgustu, a druga u septembru 2020. godine.

Treća kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine (36.440,45 dinara) po zaposlenom, pod određenim uslovima. Potrebno je, najkasnije do 15. septembra 2020. godine, podneti Obrazac PPP-PD za obračunski period avgust, pri čemu se u polje 1.4. – datum plaćanja unosi 5. januar 2021. godine. Dakle, podnosi se samo jedna prijava sa datumom plaćanja: 5. januar 2021, i biće izvršena jedna uplata (najverovatnije do kraja septembra).

Novoosnovani privredni subjekti (iz tačke 4 naše kategorizacije), podeljeni su u dve grupe, i to:

• privredni subjekti koji imaju zaposlene, odnosno podnose Obrazac PPP-PD – ova grupa prijavu za avgust podnosi najkasnije do 15. septembra 2020, sa datumom plaćanja: 5. januar 2021;
• privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD (preduzetnik paušalac, preduzetnik drugo lice, kao i preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji se nisu opredelili za ličnu zaradu, što znači da ne podnose pojedinačnu poresku prijavu) – ova grupa ne podnosi Obrazac PPP-PD, već pravo na direktna davanja ostvaruje po automatizmu.

Ova (četvrta) kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% minimalne neto zarade (36.440,45 dinara) po zaposlenom, a direktno davanje biće jednokratno isplaćeno u septembru 2020. godine.

2. NAMENSKI RAČUNI (COVID-19) I ROK DO KOJEG TREBA ISKORISTITI UPLAĆENA SREDSTVA

Isplata direktnih davanja vrši se na poseban namenski račun – COVID-19 kod banke koja vodi tekući račun tog privrednog subjekta (važi za sve četiri kategorije) .

Privrednim subjektima koji imaju otvorene posebne namenske račune – COVID-19 isplate direktnih davanja se vrše na te račune.

Privrednim subjektima koji nemaju otvorene posebne namenske račune – COVID-19, računi će biti otvoreni u cilju realizacije plaćanja direktnih davanja u skladu sa Zaključkom. Privredni subjekti koji nemaju namenski račun, ne treba da preduzimaju bilo koju radnju u vezi sa tim. Ako privredni subjekt ima račun samo kod jedne banke, namenski račun će biti otvoren kod te banke. Ako privredni subjekt ima račune kod više banaka, Poreska uprava će samoinicijativno opredeliti kod koje banke će biti otvoren namenski račun, o čemu će obavestiti Upravu za trezor.

Uredbom je propisano da svi privredni subjekti imaju obavezu da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020. godine. Međutim, prema tački 10. Zaključka, privredni subjekti primljena sredstva po osnovu direktnih davanja koriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine. Istekom navedenog roka posebni namenski računi – COVID-19 gase se a neiskorišćena sredstva sa tih računa prenose se na poseban budžetski račun.

3. FISKALNE POGODNOSTI – ODLAGANJE DOSPELOSTI POJEDINIH JAVNIH PRIHODA

Zaključkom je predviđeno odlaganje dospelosti za plaćanje javnih prihoda, samo za jedan mesec, i to:

• poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada;
• poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika;
• poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Nije predviđeno dodatno odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica.

Porez i doprinosi na zarade, naknade zarada i ličnu zaradu koje isplaćuju privredni subjekti koji su podneli Obrazac PPP-PD za avgust 2020. godine sa upisanim datumom plaćanja: 5. januar 2021. godine, dospevaju za plaćanje 5. januara 2021. godine. Pravilo važi za sve (četiri) kategorije privrednih subjekata, uz napomenu da – u slučaju prve dve kategorije privrednih subjekata – podnošenje poreske prijave za ovu svrhu nema veze sa ostvarivanjem prava na direktna davanja.

U slučaju preduzetnika paušalaca iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju ostalih preduzetnika paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju preduzetnika (osim paušalaca) iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

U slučaju ostalih preduzetnika, osim paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

4. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA

Privredni subjekt gubi pravo na korišćenje mera iz Zaključka ukoliko u definisanom periodu smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u definisanom periodu.

Relevantan je period od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje uplate novih direktnih davanja u skladu sa Zaključkom.

Na primer, ukoliko poslednja uplata direktnog davanja u skladu sa Zaključkom bude izvršena 10. septembra 2020, posmatrano period ističe 10. decembra 2020. godine.

Preuzeto sa www.pktatic.rs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj vanrednoj sednici usvojio propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.

Dodatni zastoj u otplati obaveza propisan je: 

Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i

Odlukom o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

U skladu sa danas usvojenim propisima, dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama/davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju u periodu od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.

„Na prvi udar pandemije Narodna banka Srbije reagovala je efikasno i odlučno, omogućivši građanima i privredi zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga na period od tri meseca. O značaju i pravovremenosti ovakve odluke, govori činjenica da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost“, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. „S obzirom na to da vanredna zdravstvena situacija i dalje traje Narodna banka Srbije donela je odluku o pružanju mogućnosti dodatnog predaha našim građanima i privredi u otplati obaveza ispunjavajući time i zakonom definisani cilj očuvanja stabilnosti finansijskog sistema“, rekla je guverner.

Proizvodi banke na koje se primenjuje moratorijum

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

Ponuda

Banke/davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).

Obaveštenje o ponudi banke/davaoca finansijskog lizinga će biti objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije,  smatraće se da je ponudu prihvatio.

Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.

Obračun kamate

Za vreme moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke. Ako je dužnik privredno društvo, banka/davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.

Kada je u pitanju zatezna kamata, banka/davalac finansijskog lizinga je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Pored navedenog, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja.

Prestanak moratorijuma

Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).

Banka/davalac finansijskog lizinga će u skladu sa prethodno navedenim načinom obračuna kamate sačiniti novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Plan otplate mora biti sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost dužnika o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma.

Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, od banke/davaoca finansijskog lizinga zahtevati da umesto tako definisanog načina otplate, po prestanku moratorijuma:

• izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve anuitete iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu) ili da
• izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.

Dozvoljeno prekoračenje po računu i kreditne kartice

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.

Trajni nalozi i administrativne zabrane

Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama za banke (28. jula 2020. godine) banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom (deaktiviraće trajne naloge), kako bi kod dužnika koji nameravaju da prihvate moratorijum, a kojima julska rata dospeva počev od tog dana – i ta rata mogla biti obuhvaćena moratorijumom.

Dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer je banka dužna da, kada je korisnik u propisanom roku (do 10. avgusta 2020. godine) obavesti da odbija ponudu – obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke naplati u iznosu koji bi bio naplaćen da banka nije obustavila isplate po trajnim nalozima (bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate), kao i da aktivira trajni nalog. Takođe, ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum.

Isti princip važi i za dužnike banaka/davalaca lizinga koji svoje obaveze izmiruju putem administrativne zabrane – poslodavci, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje takođe treba da od 28. jula 2020. godine obustave prenos sredstava na kreditne partije dužnika sve dok ih banka/davalac lizinga ne obavesti da je dužnik odbio moratorijum. Naime, ako se otplata obaveza dužnika koji je obavestio banku/davaoca lizinga da odbija ponudu vrši putem administrativne zabrane, banka/davalac lizinga je dužna da o tome odmah obavesti poslodavca, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kako se ne bi obustavio prenos sredstava, odnosno kako bi se izvršilo plaćanje u iznosu koji bi bio plaćen da administrativna zabrana nije obustavljena.

Kad primi obaveštenje banke/davaoca lizinga da je dužnik odbio moratorijum, poslodavac, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da izvrši prenos po osnovu obaveza koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke u istom iznosu kao da administrativna zabrana nije obustavljena i da ponovo aktivira administrativnu zabranu za buduće obaveze dužnika. Dakle, ni u ovom slučaju dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvih razloga za zabrinutost jer im nikakva dodatna kamata neće biti obračunata ako im julska rata bude izmirena administrativnom zabranom koja je realizovana kasnije (kada je njihova banka/davalac lizinga obavestila njihovog poslodavca ili PIO fond da su odbili moratorijum u skladu sa propisima).

Važno je istaći da princip koji je uspostavljen (obustava svih administrativnih zabrana počev od 28. jula 2020. godine, dok se ne utvrdi ko odbija moratorijum) ne sprečava poslodavce da anketiraju svoje zaposlene, i da izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane na partije onih zaposlenih koji su ih obavestili da će moratorijum odbiti.

Kada je reč o onim dužnicima koji prihvataju moratorijum, a poslodavac ili Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ipak izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane (u okviru redovne otplate obaveza u toku trajanja moratorijuma) – banka/davalac lizinga su u obavezi da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim sredstvima, isplatu tih sredstava ili prenos sredstava na račun dužnika kod druge banke.

Preuzeto sa www.nbs.rs

Unija poslodavaca Srbije (UPS) uputila je Vladi Srbije predlog Paketa 5+3 mere za revitalizaciju privrede i minimiziranje uticaja pandemije na nacionalnu ekonomiju.

Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Pozdravljajući dosadašnje mere Vlade za podršku privredi, UPS predlaže:

1. Smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10%
2. Plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021.
3. Ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa posla
4. Smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30%, kao što su, na primer, nadoknade za isticanje firme
5. Odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godineUz navedeni paket, Unija je naglasila da je veoma bitno i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

   * Kompletan tekst Predloga upućenog Vladi RS pogedajte na ovom LINKU.

„Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije. Tu, pre svega, mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet, dok bi nova otpuštanja dodatno opteretila socijalni deo budžeta“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su sledeći predlozi:

1. Zaposlenima omogućiti korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od 2 nedelje;
2. Da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo RS, a ne o trošku poslodavca;
3. Da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60%
   * Kompletan tekst Predloga upućenog Ministarstvu za rad pogedajte na ovom LINKU.

U Uniji poslodavaca naglašavaju da su do sada nailazili na visoko razumevanje Vlade Srbije i ovoga puta takođe očekuju u najkraćem roku organizaciju sastanka, na kome bi se zajednički tražilo rešenje koje je najbolje za sve.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs