Unija poslodavaca Srbije (UPS) uputila je Vladi Srbije predlog Paketa 5+3 mere za revitalizaciju privrede i minimiziranje uticaja pandemije na nacionalnu ekonomiju.

Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Pozdravljajući dosadašnje mere Vlade za podršku privredi, UPS predlaže:

1. Smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10%
2. Plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021.
3. Ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa posla
4. Smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30%, kao što su, na primer, nadoknade za isticanje firme
5. Odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godineUz navedeni paket, Unija je naglasila da je veoma bitno i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

   * Kompletan tekst Predloga upućenog Vladi RS pogedajte na ovom LINKU.

„Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije. Tu, pre svega, mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet, dok bi nova otpuštanja dodatno opteretila socijalni deo budžeta“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su sledeći predlozi:

1. Zaposlenima omogućiti korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od 2 nedelje;
2. Da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo RS, a ne o trošku poslodavca;
3. Da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60%
   * Kompletan tekst Predloga upućenog Ministarstvu za rad pogedajte na ovom LINKU.

U Uniji poslodavaca naglašavaju da su do sada nailazili na visoko razumevanje Vlade Srbije i ovoga puta takođe očekuju u najkraćem roku organizaciju sastanka, na kome bi se zajednički tražilo rešenje koje je najbolje za sve.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Poštovane/i,

Unija poslodavaca Vojvodine i u ovoj godini nastavlja saradnju sa Visokom školom strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, kroz projekat „Primena prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP) u AP Vojvodini“.

Predmet istraživanja je stanje primene prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća u AP Vojvodini i mogućnosti unapređenja poslovanja putem intenzivnog korišćenja prava intelektualne svojine. Intelektualna svojina koja je predmet našeg istraživanja obuhvata žigove, dizajn, oznake geografskog porekla, patente, male patente, autorska prava i dr. Za privredne subjekte veoma su značajne informacije – koje su komercijalne koristi od primene sopstvene intelektualne svojine i kako odabrati najbolje pravo intelektualne svojine koje će omogućiti bolju i sigurniju poziciju firme na domaćem i međunarodnom tržištu.

Intelektualna svojina čini srž opstanka i razvoja kompanija 21. veka i označava pokretačku snagu inovacija, konkurentnosti i rasta poslovanja pojedinačnih firmi ali i ekonomije u celini. Sa druge strane, kreiranje i zaštita intelektualne svojine su kompleksne oblasti koje često zahtevaju i eksternu ekspertsku pomoć.

Kako bismo pomogli unapređenju znanja i efikasnosti ove oblasti, pozivamo Vas da odvojite maksimalno 10 minuta i popunite on-line upitnik – https://upv.org.rs/upitnik2/form.php

Dobijene informacije pomoći će nam da kao rezultat ovog projekta formulišemo i predložimo mere za unapređenje primene prava intelektualne svojine u sektoru malih i srednjih preduzeća u  AP Vojvodini.

Hvala!

Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalosević govorio je 13. jula za Jutarnji program Radio televizije Vojvodine o trenutnoj situaciji u privredi, predlozima za pomoć, privrednim aktuelnostima u uslovima borbe sa corona virusom…

Izjavu možete pogledati na LINKU

Youtube video na linku

U utorak, 07. jula je isplaćen treći “korona minimalac” za 1.055.000 radnika u oko 232.000 preduzeća u Srbiji. Biće to i poslednjih 30.000 dinara koje će radnicima umesto poslodavaca isplatiti država, a u sklopu paketa mera namenjenih za pomoć privredi. Prema najavama predsednika Aleksandra Vučića novih mera neće biti jer para u državnoj kasi za to nema. Istraživali smo, može li privreda bez pomoći države izaći iz krze izazvane korona virusom?

Vladimir Lalošević na tržištu Srbije posluje od 2004. godine, ima osmoro zaposlenih i kako kaže kriza izazvana korona virusom umanjila mu je promet za oko 70 odsto.

“Moram da napomenem da je privreda prosto sistem povezanih krvnih sudova. Mi smo orijentisani prvenstveno na domaću privredu, tako da u slučaju pada rada mi ćemo biti u problemu. Znači ako kafići oko nas prestanu da radu i na nas će to uticati. Cela privreda će osetiti probleme. Za sad funkcionišemo, ali jesen stiže i onda ćemo videti šta će biti. Bukvalno iz dana u dan pravimo novu strategiju.”

Upravo zbog brojnih problema sa kojima se privrednici suočavaju Unija poslodavaca Srbije oformila je svoj krizni štab koji na dnevnom nivou pravi procenu stanja. Otvorena je i posebna e-mail adresa, poslodavci@poslodavci.rs na koju svi poslodavci mogu da pošalju svoja pitanja, predloge i inicijative, ali i izneti probleme sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou u pokušaju održanja poslovanja svojih firmi. Prema njihovim podacima broj onih koji nisu pogođeni krizom staje tek u nekoliko procenata. Državni paket mera uzelo je čak 83% privrednih subjekata i svima njima suočavanje sa realnošću tek predstoji.

“Krediti dolaze opet na naplatu, moratorijum se skida, promet još nije na onom nivou koji smo imali pre. Sigurno je cela privreda u problemu i to je lančano povezano sa evropskom i svetskom privredom i smatramo da ćemo morati duboko da razmislimo i da razgovaramo na koji način ćemo spasiti sebe”, kaže Miljana Stojšić Stojanovska iz Unije poslodavaca Vojvodine

Predviđanja za jesen, ako se uzmu statistički podaci od marta do jula kada je uprkos pomoći države bez posla ostalo oko 16.000 ljudi nisu ni malo optimistična, kažu predstavnici sindikata, dodajući da je ta cifra sigurno još veća jer u računicu nisu ušli zaposleni pod ugovorima o privremeno povremenim poslovima, a njih je u Srbiji 69.000. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, državne mere za pomoć ocenjuju kao neselektivne zbog čega sada novca u kasi nema za one koji bez pomoći neće opstati.

“Možda je trebalo voditi računa kod prvog seta mera, lično mislim da je bila dobra namera i da je davanje onih 100 evra za građane uredu, osim činjenice da ne može onaj koji ima 2.000 evra i onaj koji ima 30.000 dinara mesečnu platu da dobiju po 100 evra. Mislim da je tu potrošen dobar deo para, da je bačen u vetar.”

Iako svako vodi računicu iz svog ugla i poslodavci i predstavnici sindikata saglasni su u oceni da privreda teško može izaći iz krize izazvane korona virusom bez pomoći države. Svesni da je i državna kasa u minusu ističu da je ozbiljan socijalni dijalog sve tri strane jedino rešenje za očuvanje poslovanja i radnih mesta.

Preuzeto sa www.rtv.rs

Na redovnoj sednici Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, održanoj 02. jula 2020. godine, ključna tačka dnevnog reda bila je novonastala zdravstvena situacija u Srbiji i njen uticaj na privrednu delatnost i ekonomsku stabilnost u zemlji.

Novonastala zdravstvena situacija u zemlji, odnosno povećanje broja zaraženih virusom Covid-19, donela je i nove izazove poslodavcima u Srbiji.

Neočekivano povećanje zaraženih i nova neizvesnost i poslodavce i zaposlene dovela je u veoma nezavidan položaj, kako kada je u pitanju odgovor na povećani broj zaraženih tako i kada je u pitanju organizacija rada, očuvanje radnih mesta i opstanak i funkcionalnost privrednih subjekata.

Procenjujući da je neophodno da mobilišemo sve svoje resurse u naporima da i na ovaj izazov pandemijske krize odgovorimo efikasno i blagovremeno, Izvršni odbor Unije poslodavaca Srbije (UPS) je na jučerašnjoj redovnoj sednici doneo sledeće odluke i zaključke:

U periodu od narednih 30 dana, Izvršni odbor UPS zasedaće svake nedelje, kao privremeni krizni štab poslodavaca, sa ciljem da napore usmeri ka donošenju i implementaciji inicijativa i rešenja u interesu poslodavaca i ukupne privede Srbije;

Obzirom na novonastalu zdravstvenu situaciju, koja na dnevnom nivou otežava rad privrednih subjekata, doneta je odluka o otvaranju posebne e-mail adrese poslodavci@poslodavci.rs na koju poslodavci Srbije mogu uputiti svoja pitanja, predloge, inicijative, ali i i izneti probleme sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou u pokušaju održanja poslovanja svojih firmi;

O svojim zaključcima i inicijativama Izvršni odbor će kao i do sada obaveštavati svoje članove, Krizni štab Vlade Republike Srbije, resorna ministarstva, medije i javnost, u nastojanju da zajedničkim naporima prevaziđemo nastalu krizu, ali i da se pripremimo za poslovanje u novoj realnosti koja je pred nama;

Unija poslodavaca Srbije sa najvećom pažnjom prati sva dešavanja u zemlji i svetu, sagledavajući koje posledice novonastala situacija može izazvati po privredu Srbije, te na dnevnom nivou procenjuje aktuelno stanje.

Kao jedino reprezentativno udruženje poslodavaca, koje već 25 godina zastupa interese poslodavaca u Srbiji, spremni smo da nastavimo borbu za što efikasnije prevazilaženje postojeće krize, konkretnim konstruktivnim predlozima i inicijativama koje upućujemo nadležnim institucijama i Vladi.

Procenjujući da jedino zajedničkim naporima možemo uticati ne samo na prevazilaženje krize izazvane pandemijom COVID19 već i na ukupni budući razvoj ekonomije i društva, spremni smo da i nadalje budemo odgovoran partner Vladi Republike Srbije u stvaranju produktivnog privrednog ambijenta i stimulativnog tržišta.

Sednica Izvršnog odbora UPS održana je u skladu sa svim preporukama o zaštiti zdravlja, putem video linka, a na istoj su učestvovali članovi Izvršnog odbora iz Beograda, Niša, Novog Sada, Zrenjanina i Valjeva.

Preuzeto sa www.poslodavci.rs

Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Laloševic govorio je za Radio-televiziju Vojvodine o novom najavljenom programu ”Moja prva plata”. Ovu meru najavio je ministar Siniša Mali na sastanku sa privrednicima održanom 12. juna.

Snimak izjave možete pogledati OVDE

Privredna komora Srbije poziva sve kompanije da od utorka 16. juna prijave svoje proizvode za žig “Čuvarkuća“ u okviru projekta „Stvarano u Srbiji“ pokrenutom da pruži podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i doprinese jačanju svesti potrošača o značaju kupovine proizvoda stvaranih u Srbiji.

Zainteresovane kompanije koje u svom asortimanu imaju kvalitetne proizvode napravljene u našoj zemlji od domaćih sirovina, domaćim radom i znanjem, kakvi mogu da ponesu oznaku „Čuvarkuća“, a bez ograničenja kada je u pitanju veličina kompanije, njena tržišna pozicija ili vrsta proizvoda, prijavljuju se popunjavanjem Zahteva koji je objavljen na sajtu http://www.stvaranousrbiji.rs.

Potrošačima oznaka „Čuvarkuća“ predstavlja potvrdu domaćeg porekla i kvaliteta proizvoda, i siguran pokazatelj da se njihovom kupovinom osim same vrednosti artikla i direktno ulaže u dalji razvoj i budućnost Srbije.

Detaljne informacije o pravima na upotrebu znaka, procedurama izdavanja žiga „Čuvarkuća”, potrebne obrasce za podnošenje zahteva i druge informacije možete pronaći ovde
Sve dodatne informacije možete dobiti na telefon 0800 808 909 ili putem i-mejla cuvarkuca@pks.rs.

Unija poslodavaca Vojvodine u sprovela je istraživanje o efektima državne pomoći za vreme pandemije korona virusa uz podršku Unije poslodavaca Srbije i lokalnih kancelarija Unije. Privrednici iz cele Srbije izrazili su svoje mišljenje i iskustvo o merama pomoći.

Rezultate istraživanja možete pogledati OVDE

Mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 011-00-00040/2019-04 od 3.6.2020. godine:
„Odredbom člana 16. Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US), 93/2012, 114/2012 (US), 47/2013, 48/2013 (ispr.), 108/2013, 57/2014, 68/2014 (dr. zakon), 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019 – u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da se zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje po stopi od 10%.

Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) ZPDG, ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivih iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni počev od 1. februara 2019. godine zaključno sa 31. januarom 2020. godine).
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 (dr. zakon), 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Prema odredbi člana 105. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (US), 113/2017 i 95/2018 (dr. propis)) zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim, pored ostalog, primanja iz člana 118. tač. 1-4) tog zakona.

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Imajući u vidu navedeno, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca, po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada koji su dokumentovani odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.

Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje podleže oporezivanju porezom na zarade po stopi od 10%.
Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom saglasno članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema ZPDG.

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. Zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. Zakon), 142/2014, 91/2015 (autentično tumačenje), 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019 – u daljem tekstu: ZPDPL) propisano je da se za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

U skladu sa odredbom člana 9. stav 2. ZPDPL, primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana.

Prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, knjiženje poslovnih promena, između ostalog, na računima prihoda i rashoda, vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava, pri čemu računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu navedenih propisa, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu.

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, pri čemu je predmetna naknada oporezovana porezom na zarade po stopi od 10%, smatramo da se ista (naknada) priznaje kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome je isplaćena, shodno članu 9. stav 2. ZPDPL.“

S obzirom na veliki broj pristiglih upita povodom uredbi koje se tiču državne pomoći, a koje su donete u toku vanrednog stanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, je izdala saopštenje, u kom se, između ostalog, ističe da na osnovu ovih uredbi, pravni subjekti ne mogu ostvariti direktnu pomoć, već da su one samo smernice prevashodno usmerene na Komisiju i davaoce državne pomoći u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći (nadležni organi Republike Srbije, autonomnih pokrajina, lokalne samouprave, ali i druga lica u skladu sa članom 4. Zakona).

Naime, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine, a na osnovu člana 5. i 7. Zakona o kontroli državne pomoći, donela dve uredbe, objavljene u ”Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 54/2020, koje su istog dana i stupile su na snagu:

1. Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 i
2. Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Navedene uredbe predstavljaju usaglašavanje sa Komunikacijom Evropske komisije, a uredbama su propisana isključivo ograničenja koja se odnose na davaoce državne pomoći, koji donose diskrecionu odluku da li će uopšte dodeliti pomoć, vrstu, instrumente i visinu. Ukoliko se pomenuti davaoci uopšte opredele da dodeljuju državnu pomoć, uloga Komisije se sastoji isključivo u oceni usklađenosti takvog davanja sa pravilima za dodelu državne pomoći. Stoga iz Komisije napominju da navedene uredbe ne predstavljaju osnov za dodelu državne pomoći, već kontrolu koju sprovodi Komisija u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Ukoliko se pomenuti davaoci, tj. nadležni organi Republike Srbije, autonomnih pokrajina, lokalne samouprave, ali i druga lica u skladu sa članom 4. Zakona o kontroli državne pomoći, uopšte opredele da dodeljuju državnu pomoć, uloga Komisije se sastoji isključivo u oceni usklađenosti takvog davanja sa pravilima za dodelu državne pomoći.

Više o ovom saopštenju možete dobiti preko linka http://www.kkdp.gov.rs/