1.    Uslovi za paušalno oporezivanje

Uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi preduzetnik stekao pravo na paušalno oporezivanje propisani su članom 40. stav 1. Zakona, prema kome preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (paušalno oporezivanje).
Saglasno odredbi stava 2. tog člana Zakona, pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:
1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Izuzetno od navedenog, kada je reč o preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.
Navedene delatnosti opredeljuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti, odnosno u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010).

2. Podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje

Zahtev za oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti za koji se plaća porez na osnovicu koju čini paušalno utvrđen prihod, može da podnese preduzetnik koji ispunjava Zakonom propisane uslove za paušalno oporezivanje.
Zahtev za paušalno oporezivanje, saglasno odredbi člana 42. stav 1. Zakona, podnosi se nadležnom poreskom organu (Poreskoj upravi – nadležnoj filijali na čijoj teritoriji ima registrovano sedište) u Zakonom propisanim rokovima koji zavise od toga da li preduzetnik u toku godine započinje obavljanje samostalne delatnosti ili je već obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, tako da se zahtev podnosi:
– do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu,
– u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa,
– u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Preduzetnik koji počne obavljanje samostalne delatnosti (novoosnovana radnja) u toku godine, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.
Preduzetnik koji je u 2015. godini obveznik poreza na dodatu vrednost, a u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet koji nije veći od 8.000.000 dinara i odluči da više ne bude u sistemu PDV uz ispunjenje uslova koji se odnose na evidentiranje i brisanje obveznika PDV saglasno Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014 i 83/2015), a za narednu godinu bude brisan iz evidencije obveznika poreza na dodatu vrednost, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost.
Za 2016. (2017.) godinu pravo na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti može se priznati preduzetniku čiji je ukupan iznos prometa koji je ostvario u 2015. (2016.) godini, kao godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kad počinje obavljanje delatnosti – manji od 6.000.000 dinara.

Zahtev za paušalno oporezivanje, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Uredbe, treba da sadrži:

1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;
2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti;
3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi; broj zaposlenih radnika; tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; površina lokala; starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Po zahtevu preduzetnika za paušalno oporezivanje poreski organ je dužan da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno najkasnije do 30. decembra 2016. godine.
U slučaju da po zahtevu preduzetnika da bude paušalno oporezovan nadležni poreski organ ne reši u navedenom roku, smatra se da je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.
Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali da postoje razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje. Na osnovu toga može da se izvede zaključak da preduzetnik koji je plaćao porez na paušalno utvrđen prihod u prethodnoj godini, a i dalje postoje uslovi za paušalno oporezivanje u narednoj godini, nije u obavezi da do 30. novembra podnese novi zahtev za paušalno oporezivanje. Međutim, smatramo da je uputno da preduzetnici kojima je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje u određenoj kalendarskoj godini, u navedenom roku podnesu nadležnom poreskom organu zahtev za paušalno oporezivanje i u narednoj godini, a sve u cilju obaveštavanja poreskog organa da i u narednoj godini žele da budu paušalno oporezovani, kao i da se nisu bitnije izmenili obim i drugi uslovi poslovanja, odnosno da i dalje ispunjavaju uslove za paušalno oporezivanje.
U slučaju kada su prestali da postoje razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno kada su se izmenili uslovi koji omogućavaju režim paušalnog oporezivanja, preduzetnik gubi pravo na paušalno oporezivanje i nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.
Shodno tome, u slučaju kada se u toku godine koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza značajnije izmeni obim poslovanja, odnosno prometa i drugi uslovi od uticaja na ostvarivanje prava preduzetnika na paušalno oporezivanje i visinu poreske obaveze, preduzetnik koji plaća porez na paušalno utvrđeni prihod ali ne ispunjava uslove da i ubuduće bude paušalno oporezovan, ne podnosi zahtev za paušalno oporezivanje već je dužan da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti najkasnije do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez, saglasno članu 93. stav 2. Zakona.
Poreska prijava podnosi se na Obrascu PPDG-1S – Poreska prijava za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od __ do __ 201__. godine, koji je propisan Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Sl. glasnik RS“, br. 7/2004, 19/2007, 20/2010, 23/2010 – ispr, 8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 – ispr.).